On se u Ameriku, kako je objasnio, odselio zbog novih poslovnih poduhvata, sa suprugom i decom. Glumac je sada govorio o tome kako se snašao u Americi, šta radi, kao i o planovima za povratak u Srbiju. On je rekao da se čitava porodica vrlo brzo privikla na život na drugom kontinentu.
“Doručkujemo zajedno, Ljilja odvede Đorđa u školu koja je baš blizu, a ja vozim Nađu do njene škole. U povratku slušam diskove za učenje španskog. Onda obavljamo dnevne obaveze, učimo za test iz vožnje, obilazimo muzeje, istražujemo grad, bakćemo se papirima, birokratijom, pišemo mejlove,, čitamo scenarije, upoznajemo se sa raznim ljudima iz filmske industrije, dogovaram buduće poslove… Vikendom idemo na okean, na plažu, i družimo se sa prijateljima, odlazimo u stare dobre bioskope. Obično, kao i svi – ispričao je Nikola za Gloriu, prenosi Blic.
On je rekao da mu nedostaje Beograd, ali i da ne može da se žali.
“Naravno da mi sve nedostaje, to je moj grad, u kojem sam se rodio i živeo, tu je moja familija, moji dragi prijatelji, komšije i sugrađani. Ali, sa druge strane, sramota je da se žalim jer sam sad u LA-u. Prisustvo porodice i drugara mi mnogo pomaže i stvara utisak da sam kod kuće”, rekao je Đuričko.
Đuričko, kako kaže, nije zauvek otišao iz Srbije.
“Nisam ja otišao iz Srbije, to zvuči krajnje fatalno, a stvari nisu takve, ništa nije fatalno. Ja ću uvek raditi i stvarati u Srbiji, ali meni je cela planeta igralište. Amerika je ogromno tržište i ja nameravam da se usavršavam u svojoj veštini baš u Los Anđelesu, a to priznaćete, zvuči uzbudljivo”, dodao je u intervjuu za pomenuti magazin.
Nikola Đuričko istakao je i da se u Los Anđelesu druži, između ostalih, sa Mirom Furlan i Mirjanom Joković.
Svojevremeno je u intervjuu za Nedeljnik, Nikola Đuričko na pitanje da li je posle iskustva sa Anđelinom Džoli sa kojom je bio i na dodeli Oskara (čak i nasmejao celu salu), razmišljao o emigraciji?
“Ne znam. Imam agenta u Londonu. Trudim se da zaigram u Ligi šampiona. Znam koliko je narod bio ponosan kada sam se pojavio u filmu ‘World War Z’ s Bredom Pitom. U tom smislu znam kako smo mi, kao male sredine, srećni kad neko naš zabeleži uspeh u svetu. To pruža nadu nekom čoveku u Srbiji da kaže ‘Ako može ovaj Đuričko, onda mogu i ja samo ako budem vredno i dobro radio’.
Istina, par puta sam pomislio da odem iz Srbije tokom devedesetih. Što kaže moj drugar: ‘Sad sam počeo da mislim o odlasku iz Srbije ali bez strasti. Ranije sam hteo da odem, jer ne mogu ovo da podnesem, a sad samo ono – idem’…”, rekao je tada Đuričko.
