«NAŠ NAROD JE PRETPLAĆEN NA GLUPOST – UZ TELEFONSKI RAČUN PLAĆA I POREZ NA INFORMISANJE!»
U Bosni i Hercegovini zaista ništa ne može da bude normalno, pa tako normalno ne može da bude ni to da poslije izbora brzo i efikasno formiramo vlast na nivou države. Oktobar je odjužio ima već odavno i narod je, kako znamo, izabrao svoje buduće haračlije; znamo i ko su i odakle su. Psihološke profile smo im izučili do detalja. Nema potrebe da se preslišavamo.
Ali, ne lezi vraže, pobjedničke partije ne mogu da usaglase zajednički plan i program buduće vladavine nad kmetovima svojim. Valjda treba neki stručnjak na čelo da dođe, onaj koji znade koliki tačno harač treba da bude, te da se slučajno ne bi zeznuli u procjeni i uveli manji stepen harača nad vodom i vazduhom.
U toru zvanom RS dobili smo vladu, takoreći brzo. Naravno, jer je sa ovcama mnogo lakše vladati. Zatvoriš ih u dva sa tri, pritvoriš vrata i dobro ih utoriš kao svaku pravu stoku. Ali kako spojiti konja s ovcom, ili magare s kozom, to je problem. A da ne govorimo o tome da krave i svinjčad ne mogu nikako jedno s drugim. Valjda zbog tjelesne i mentalne hijene, ko će ga znati, jarane?!
Naš pjetao, mislim na ovoga iz RS-a, našao je mladoga pjetlića da ga obmjeni par hefti u nekim admistrativnim poslovima dok se on bude kinđurio u kokošinjcu. Sklopio je i pakt s đuđanom iz druge peradarske partije, te će, kako sada u duetu kukuriču i obećavaju svojim pilićima, zajedno lakše moći da sačuvaju interese ovoga ćumeza.
Isto se desilo i u kokošinjcu preko puta. Tamo se pjetlusina Zlaja pravo raspjetlao sa olinjalim horozom Suljom, te su i oni sklopili primirje dok ne vide šta će i kako će sa ovim đuđanima što ih vazda napadaju i kinje. Treba čuvat svoj ćumez i svoje koke sa sve pilićima od stranih elemenata, a ovi pijevci odozgore u njihovim očima već odavno ne liče na pjetlove i piliće; prije bi se reklo da su kobci!
Dakle, opšta tarapana u državi. BiH je postala jedan ogroman kokošinjac pregrađen u par omanjih ćumeza, gdje perje leti na sve strane. Reklo bi se da je borba pijetlova u toku, pa ko preživi pričeće i jesti juhicu od masne koke!
I nije malo što su se horozi i pjetlovi uhvatili u klinč, kad eto ti u po kokošinjca upadoše i sivi miševi, te unesoše još veću nervozu međ' stokom i peradi. Kako se oni uvukoše u kokošinjac sam bog zna, ali da su prisutni istina je živa. Sivi su i depresivni. Ali to ne bi bila velika muka da se ne prave pametni.
Kažu miševi sivi da je vrijeme da se podvuče crta, te da se više ne može ovako kako se radilo do sada. Kokošinjac je, vele oni, pretjesan za cjelokupno kokošinjsko stanovništvo oba ćumeza, a i njima je dosadilo da prate događaje koji se dešavaju u drugom ćumezu. Čak i kada se bave tim temama one ih ni malo ne interesuju pa je sada stigao pravi trenutak da se više sa nima i ne bave. Svaki ćumez treba da ima svoje miševe nezavisne jednih od drugih. Njih zanima samo šta se dešava u njihovom ćumezu, što je logično, jer ih pijetlovi iz budžeta tog ćumeza lično finansiraju.
Eto ti sad. Dosta je pilićima što ih pijetlovi kljucaju, sada moraju trpjeti i ugrize sivih miševa. I od kad je to da se miševi išta u ćumezu pitaju? Valjda je pijetlova zadnja! Nek idu u svoju kanalizaciju pa nek tamo reda prave. Ali ne! U našoj državi mišija se mora čuti i u ćumezu.
I eno ti ga miš Džeri, okupio svoje mišiće oko sebe i hasi se kao da je on, u najmanju ruku, sam veliki Horoz. Valjda je od velikoga Horoza i dobio dopuštenje da po kokošinjcu razvači mišju priču. Naravno, kada brod tone miševi isplivaju na površinu. Tako je to i u slučaju kada država tone. Miševi gledaju kako korist da izvuku, pa bi čak i kapetani lađe da postanu.
Teško nama sa miševima svojim!
