Na svom Facebook profilu, profesorica sociologije u gimnaziji Meša Selimović u Tuzli, Smiljana Vovna, reagovala je na zapaljujuće izjave bh. političara proteklih dana i ponovno raspirivanje etničkih podjela u Bosni i Hercegovini.
Njen status prenosimo u cjelosti:
"Radi istine, radi mojih učenika, radi svih onih koji nam broje krvna zrnca. Milorade Dodik, ja Smiljana od oca Dimitrija, rođena Tuzlanka, bila i ostala u mojoj Tuzli. Nikada u ratnom periodu 92/95 nisam osjetila da sam nešto drugačija u odnosu na moje komšije u sugrađane. Naprotiv, zajedno smo dijelili ono malo hrane što smo imali. Bili smo u vještačkom zatvoru od grada 4 godine radi "tvojih" vojnika koji su pucali svakodnevno na mene i moju djecu. Diplomirala sam 1983. god na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu i do rata nisam imala posao na neodređeno. Punih 10 godina sam čekala i onda u jeku rata, u jeku "ugroženosti" i protjerivanja 1993., dobila sam poziv direktora Gimnazije Mirsada H. Halilovića da dođem i radim. Od tada do danas i nadam se do penzije. Zato, Milorade, nemoj da pričaš u moje ime, ja se od tvoje priče javno ograđujem. Ja sam Bosanka koja voli ovu zemlju i druge nemam. Ona je moja od Save do mora i od Drine do Une. Moja zastava je plavo zuta. Ja sam ugrožena danas od tvoje i priče tvojih poslušnika. Ne činiš nam ništa dobro svim Srbima koji žive van tvojih zamišljenih entiteskih linija. Ugrožena sam od nacionalnih politika koje su dovele do rata i koje se vode poslije rata. Ali ne samo ugrožena od tvoje politike, nego i od politike SDA, HDZ, jer se ne uklapam u taj etnonacionalni milje koji vi vješto vezete sve ove godine. Doživjela sam intelektualnu ugroženost od kvazi intelektualaca, diplomaca i post diplomaca. Od politike koja broji stanovnike na stranački podobne i one druge. Mogla sam dobro unovčiti svoju nacionalnost, pol i stručnost kod vladajučih partija, ali nisam nikad. Moj tata me naučio da svako uveče legne na svoj jastuk i ujutro je sam ispred ogledala. Zato Milorade Dodik, ali i Bakire Izetbegoviću, Dragane Čoviću, ne govorite u moje ime i ne pomažite mi molim vas nikad više. Ja sam u svom gradu, u mojoj Tuzli, sa svojim sugrađanima, mojim đacima i hoću čistog obraza da stanem pred njih u učionicu jer vaša politika i retorika nije moja! Na kraju ono što je moje i što je svetinja svih nas Tuzlaka NIKO NIKO SAMO SLOBODA!!!
