U 74. godini, Agnes Sithol postala je neočekivana junakinja za stotine hiljada crnkinja u Južnoj Africi nakon što je dobila revolucionarnu parnicu, koja je započela kad je njen muž, sa kojim je u braku provela skoro 50 godina, odlučio da proda njihov porodični dom.
Sa naknadnom pameću, Agnes Sithol je znala da će njen brak biti težak.
Udala se 1972. godine za Gideona, njenu ljubav iz srednje škole, ali je brzo počela da žmuri pred onim što će postati čitave decenije njegovih neverstava.
"Bilo je boriti se ili završiti na ulici"
"Stalno je ulazio u nove afere i izlazio iz njih, ali me to nikad nije dotaklo sve do tu negde između 2016. i 2017. godine, kad je poželeo da proda svu našu imovinu", kaže ona.
"Njegov odgovor je uvek bio isti - da je to njegova kuća, njegov posed, i da ja nemam ništa svoje."
Suočena sa gubitkom doma, Agnes je 2019. godine odlučila da pruži otpor mužu na južnoafričkom sudu, što je bio krajnje neobičan korak za crnkinju njene generacije.
"Imala sam tada 72 godine - gde bih otišla i šta bih radila? Zato je moj jedini izbor bio da se borim ili da u mojim godinama završim na ulici."
"Mislim da me je nužda učinila hrabrom.
"Da nije bilo nužde, možda ne bih to učinila. Morala sam da budem neko ko će reći ne."
"Žena nije imala izbora"
Agnes se udala u vreme kada su crnkinje u Južnoj Africi automatski stupale u brak pod sistemom zvanim "izvan prava na zajedničku imovinu", koji je muškarcima kao glavama porodice davao sva prava na imovinu.
"U ono vreme, žene nisu imale izbora - mogle su ili da pristanu da budu izvan prava ili da se ne udaju uopšte", objašnjava Agnes.
Dopuna Zakona o bračnoj imovini 1988. godine omogućila je crnim parovima da promene status braka u "unutar prava", podarivši ženama jednaka prava na imovinu.
Međutim, ona nisu bila automatska - crnkinje su morale da dobiju pristanak od muževa, da plate prijavu i da je podnesu u periodu od dve godine.
"Znale smo da se zakon promenio i mislile smo da se on promenio za sve", priseća se Agnes.
"Kasnije, kad sam shvatila da me je zakon izigrao, znala sam da ću morati da se borim za ovo."
"Najsiromašniji od siromašnih"
Agnes je rođena u Vrajhejdu, rudarskom mestašcu na severu Kvazulu-Natala.
Širom zemlje, četrdesetih je postojao očigledan ekonomski jaz između rasa i njen tata je čisto vozove za Železnicu Južne Afrike i kuvao "čaj za bele šefove u kancelariji", dok je njena mama bila "devojka iz kuhinje", koja je prala, čistila i kuvala za "privilegovane bele porodice".
"Rođena sam u najsiromašnijoj od siromašnih porodica, moji roditelji su bili fizički radnici.
"Oni su nam dali veoma dobar primer i ja sam se ugledala na ono što su nas naučili", kaže Agnes.
"Odlazili smo u crkvu svakog vikenda.
"Kad sam odrasla, katolicima nije bilo dozvoljeno da se razvedu, čak i ako sam videla da stvari ne stoje baš kako treba."
"Nisam želela da se preudam ili da moja deca odrastaju bez oba roditelja kod kuće - to je jedino što sam znala."
"Ja sam preduzimljiva"
Uprkos izazovima, Agnes je videla kako njeni roditelji napreduju ostavši zajedno i, videvši koliko se muče, čvrsto je rešila da ima bolji život.
Učila je za medicinsku sestru pre nego što se udala za Gideona, a kasnije je počela da prodaje odeću od kuće i prihvatala razne poslove da bi sastavila kraj s krajem.
"Uskoro sam otkrila da sam prepuštena samoj sebi zato što je moj muž stalno dolazio u naše živote i odlazio", kaže Agnes, koja je imala četvoro dece s njim.
"Dolazila bih kući s posla i počela da šijem, preprodajući odeću. Radila sam mnogo stvari tada zato što sam bila rešena da moja deca idu u školu."
"Ja sam po prirodi preduzimljiva, bila sam čitav život.
"Znala sam da ne moram da se oslonim na muškarca zato što sam videla da sam prepuštena samoj sebi i, umesto da se borim za to da neko radi umesto mene, ja sam sve radila sama."
Za Agnes, brak je počeo da dotiče dno pre oko devet godina.
Pošto se jedne večeri vratila sa posla, videla je da se Gideon preselio u gostinsku sobu bez objašnjenja i više se nije vratio.
Njih dvoje je nastavilo da živi pod istim krovom ali su vodili potpuno odvojene živote.
"Naletali bismo jedno na drugo na hodniku, stepeništu ili kad bismo parkirali, i ne bismo rekli ni reči", kaže ona.
Agnes kaže da joj Gideon nikad nije pominjao planove da proda kuću i "za nju je bio šok kad su ljudi nasumično počeli da dolaze da pogledaju moj dom."
Shvativši da bi mogla da postane beskućnica, početkom 2019. godine podnela je prijavu za finansijsku malverzaciju, tvrdeći da je ravnopravno doprinela izgradnji njihove porodice i zajedničkoj imovini.
Nema kajanja
Dve godine kasnije - u aprilu 2021. godine - Ustavni sud Južne Afrike potvrdio je raniju presudu Višeg suda da postojeći zakoni diskriminišu crne parove, a posebno crnkinje.
Doneo je presudu da se svi brakovi sklopljeni pre 1988. godine preinače u "unutar prava na imovinu".
Agnes i njena najmlađa ćerka pratile su izricanje presude onlajn u svojoj spavaćoj sobi.
Isprva ona nije shvatila da je dobila slučaj sve dok je nije pozvao njen advokat.
"Nismo mogle da razumemo šta se dešava zbog pravničke terminologije", kaže ona.
"I zato sve vreme nismo imale pojma. Stomak mi se vezao u čvor, bila sam prestravljena, ali sam imala veru."
"Pošle su mi suze radosnice. Shvatila sam da smo spasle hiljade žena u brakovima sličnom mom."
Agnes kaže da svoj borbeni duh duguje mnogim izazovima sa kojima se susretala sama.
"To je u mom karakteru, ko sam i kako radim stvari, želim da budem samostalna u svakom pogledu", kaže ona.
"To je definitivno nešto retko u našoj kulturi a posebno među ženama moje generacije."
"Za mene je dobijanje ovog slučaja jedna od najboljih stvari koja mi se u životu desila, zato što je moja pobeda značila veću pobedu za sve nas.
"Nikad nisam sumnjala u moju odluku, rekla sam sebi: 'Isteraću ovo do kraja bez obzira na to da li ću na kraju pobediti ili izgubiti.'"
Praštanje
Agnes je čak uspela da oprosti Gideonu, koji je umro od Kovida-19 tokom suđenja.
Dva dana pre njegove smrti, izvinio se ženi i ćerkama zbog toga kako je sve ispalo.
Agnes je kasnije saznala da ne samo da ju je izostavio iz testamenta, već da je ostavio njihov bračni dom nekom drugom.
Međutim, sudska odluka imala je veću pravnu snagu od njegovih želja.
"Znam da je usput načinjeno mnogo štete, ali kako se sve završi nekad je važnije od toga kako je bilo pre", kaže Agnes.
"Oprostili smo mu i ja sam u miru sa sobom. Ne žalim ni za čim i najvažnije od svega ostala sam verna braku do samog kraja."
"Nisam želela ništa njegovo, a on je hteo da uzme sve, između ostalog i ono što je moje i za šta sam radila, a to mi se nije dopalo."
