Vitki gurman: Kako da operemo decenije i decenije pogrešne propagande o zdravoj i nezdravoj hrani?

Pričamo o šećeru, žitaricama, zdravim i nezdravim mastima, margarinu i drugim temama kada je ishrana u pitanju...

Buka intervju / 23. August 2015

Vitki Gurman je blog o zdravoj ishrani i o tome kako da je bez puno napora i odricanja uvedemo u sve brži i stresniji način života. Na ovom blogu možete da saznate kako da se bolje organizujete, kako da izbjegnete čarobne praškove i loše dijete.

Kao što na samom blogu piše “Vitkog Gurmana” je zakuvala i začinila Maja Petrović, a sa njom smo za portal BUKA razgovarali o zdravoj i nezdravoj hrani, propagandi kada je ishrana u pitanju, šećeru, margarinu i drugim namirnicama koje mnogi svaki dan konzumiraju.

Naziv Vašeg bloga je „Vitki gurman“. Kako da budemo i gurmani i vitki u istom trenutku?

Ključ je u tome da jedemo pravu hranu i nutritivno bogatu hranu. To automatski isključuje prazne kalorije iz grickalica i nazovi „obroka“ koji su pretežno sačinjeni od testa i/ili šećera. Isključuje i hranu koju nismo jeli kao vrsta do pre 50-60 godina: rafinisana biljna ulja, margarine i aditive.

Prava hrana su povrće, voće, masti, jaja – sve ono na čemu smo kao vrsta živeli pre reklama. Svakako za one koji to jedu (uključujući i mene) tu su mlečni proizvodi, riba i meso. Oko linije pomaže i gašenje TV-a jer taj čin ume da odlepi pozadinu od kauča :)

Na svom blogu pišete o raznim temama kada je ishrana u pitanju. Upoređujete namirnice, ukazujete na probleme. Koliko dugo imate blog i zbog čega ste se odlučili da ga pokrenete i bavite ovim temama? Koliko Vam je značajna razmjena mišljenja sa čitaocima?

Blog sam pokrenula pre nešto više od tri godine, dok su mi ove teme hobi pola života. Oduvek sam volela da kuvam, a kada sam savladala osnove i napredovala, zanimalo me je i zašto kuvam određena jela, kako ona utiču i na moje zdravlje i na moju liniju. Od svih faktora koji mogu da doprinesu boljem životu, hrana je onaj koji sami možemo lako da kontrolišemo.

Nisam odmah shvatila da ono što ja držim u malom prstu i sa tim opušteno upravljam – drugima predstavlja ogroman problem. Smatram da to što znam nisam smela da zadržim za sebe, da mi je pisanje o ovim temama ne samo zadovoljstvo, već i obaveza. Stvari o kojima pišem treba da budu opšte poznate, ali ne da bi drugi bili kao ja i ne da bi odlučivali identično – već da bi sami mogli da donose svoje odluke, da imaju lični stav zasnovan na činjenicama, a ne na obmanjujućim reklamama.

Čitaoci su mi jako bitni. Često mi jave o čemu bi voleli da čitaju, prijave neki događaj ili reklamu koja im je zasmetala... Bloger bez podrške čitalaca ne postoji, jer to znači da ih teme ne dotiču, da se ne prepoznaju u pričama i da im nije korisno. Izuzetno su mi važni i uvek kažem da smo nešto uradili „mi“ a ne „ja“. Imam neprekidno na umu zašto su uopšte počeli da čitaju Gurmana.

 


Maja Petrović

 

Koji su, prema Vama, najveći problemi kada je ishrana današnjice u pitanju?

Zbunjenost. Do pre nekog vremena mislili smo da su zasićene masti ono čega treba da se plašimo i da holesterol ubija. To je bilo opravdanje za jedenje biljnih ulja i margarina. Već 3 godine pišem da to nije tačno. Juna prošle godine su i najobimnija istraživanja dokazala da sam pisala ispravno. Od februara ove godine u Americi menjaju smernice: postaje zvanično da holesterol iz hrane ne utiče na holesterol u krvi, to je bila zabluda. I dalje će se gledati visina holesterola u krvi ali smo sa pričom o holesterolu iz hrane završili. Još novih istraživanja je pokazala da zasićene masti nisu nikakva opasnost, već stabilna mast koju smo kao vrsta koristili oduvek.

Skoro su i trans masti banovane u Americi pa proizvođači imaju rok od 3 godine da ih povuku sa tržišta. Šta ćemo sa svih onih 50-60 godina kada su nas ubeđivali da su to zdrave masti jer nemaju holesterol? Ko će se ikada izviniti zbog svega ovoga? I još važnije pitanje – da li su svi konačno čuli da su margarini opasni? Kako da operemo decenije i decenije pogrešne propagande?A jeste problem što ovo nisu čuli svi. A posebno što to nisu čuli svi nutricionisti i lekari, koji još uvek daju dijete sa margarinom. I dalje se ljudima dele dijete koje najviše kalorija imaju iz ugljenih hidrata, čak i ako danas znamo šta je insulinska rezistencija i zašto je ishrana sa puno ugljenih hidrata za insulinski rezistentne ljude neadekvatna.

Danas i dalje lekari brukaju svoju profesiju reklamirajući margarine koji su navodno dobri jer nemaju trans masti. Sramno je kada vam lekar savetuje da kupite veštački napravljenu zasićenu mast (što je po sastavu margarin bez trans masti) a savetuje istovremeno da skinete sa mesa prirodnu zasićenu mast. To svakako zbunjuje ljude. A edukacije u osnovnim ili srednjim školama ne postoji. Prepušteni smo sami sebi. Zato se uvek držim stava da ne želim da neko kopira moj lični stil ili se hrani isto, pa ne objavljujem svoje jelovnike. Želim da počnemo da učimo i mislimo svojom glavom.

Ishrana se u posljednjih stotinu godina radikalno promijenila. Šta je ono što danas dominira na trpezama, a što ljudi prije samo jednog vijeka nisu jeli? Kako sve to, prema Vama, utiče na organizam?

Prvo što dominira su nepravilno spremljene žitarice. Možda ste mršavi i odlično podnosite gluten, ali ako je to slučaj – vi ste u manjini. Većini ljudi prazne kalorije iz belog brašna stvaraju samo probleme i goje ih. Kada pogledate koji su biljni i životinjski šampioni u količinama vitamina i minerala – nigde nećete naći žitarice. Nije tačno da nešto ovako nutritivno siromašno, što diže insulin u nebesa, treba da nam bude osnova ishrane.

Nekada smo jeli kolače za koje smo sami morali da meljemo orahe i sakupimo jaja, a šećer je bio skup. Babine orasnice su bile nutritivno bogat slatkiš, koji nije bio redovno na stolu. Današnji slatkiši su mešavina skroba i šećera sa aditivima. Nema ničega korisnog u njima a dostupni su na svakom ćošku. I naravno, na kraju su tu sokovi i gazirani sokovi. Ne mogu da pronađem besmisleniji način da se u sebe saspe rastvoren šećer.

 



Koliki je uticaj medija kada se govorimo o formiranju „slike“ o zdravoj i nezdravoj ishrani? Kako uopšte znati šta je zaista zdravo za nas, kako vidjeti istinu iza kreiranih vijesti i „konstruisanih činjenica“?

Medije zanimaju sponzori i plaćene reklame. Ja to razumem, ekonomista sam i završila sam smer marketing. Njihov posao je da prodaju oglasni prostor, a posao preduzeća je da proda svoj proizvod. Vaš posao je da brinete o sebi i eventualno svojim klincima. Ako mediji i firme znaju šta je njihova odgovornost, ne znam zašto smo mi zbunjeni oko toga šta je naša? Oni nikada nisu ni bili tu da brinu o našem zdravlju i liniji. Dakle, preuzeće neka brine o profitu, mediji o oglašivačima, ja ću o sebi – pa ako se nađemo u nekom momentu, skroz OK.

Naravno, ovo ne znači da medije i preduzeća ne treba javno isprozivati kad pređu granicu dobrog ukusa i počnu da ekslicitno obmanjuju. Ne možete za margarin da lažete da je zdrava hrana ili korisite za promociju lekare koji to sugerišu, ali nije nemoralno da se ovakav proizvod reklamira sličicama torti i kolača. Ne možete za keksić od brašna da kažete da je pogodan za „život bez ugljenih hidrata“ jer bašno jeste ugljeni hidrat. Shvatate sada šta mislim kad kažem „preći granicu dobrog ukusa“?   

Istina je tamo gde je istorija. Pitajte se da li je nešto bila prava hrana ljudi pre nego što je ta vrsta medija postojala. Uvek će zaključak koji tako izvedete biti tačniji od nekog smešnog istraživanja na pacovima koje pokazuje suprotno, a mediji su od njega napravili bombastičan naslov. Biće tačnije i od svega što mediji ikada mogu da objave o ishrani.
 
Naši ljudi jedu mnogo hljeba, međutim postoje mnoge kontroverze kada je ovaj proizvod u pitanju. Koje je Vaše mišljenje o kupovnom, hljebu iz pekare?

Kupovni hleb iz pekare treba da uzimate ako vam se sviđa ukus, ali tada otvoreno sebi recite da jedete džank hranu. Nema u njemu ničega korisnog niti dobrog.  Ako neko veruje da žitarice treba da budu osnova isprane – OK. Ja se ne slažem ali ponovo - OK. Samo u tom slučaju bih zamolila osobu sa ovakvim stavom da za promenu stvarno počne da jede žitarice: cela nemlevena zrna, natapana preko noći zbog neutralizacije antinutrijenata (fitinska kiselina) a onda da ih skuva i jede. Još bolje ako su te žitarice proklijale.  Kad neko jede hleb i peciva, on nikako ne bazira ishranu na žitaricama, već je bazira na nepravilno pripremljenim „otpacima“ od žitarica, žalosne nutritivne vrednosti. A hlebovi i peciva, posebno oni od belog brašna, upravo to i jesu.

Mnogi su ljubitelji slatkiša. Koliko su oni štetni i kako ih izbaciti iz jelovnika? Čini mi se da je izbacivanje slatkiša više pitanje psihe.

Ponoviću ono sa početka: ako ćete kolače i slatkiše praviti sami i to povremeno - od prirodnih sastojaka (jaja, mleko, pavlaka, maslac, voće, crna čokolada) sa minimalnom količinom šećera ili meda – pravite ih. Tada reč „uživanje u dezertu“ može da ima nekog smisla.

Ali ne vidim zašto se reč „uživanje“ koristi kada neko opisuje jedenje belog brašna, šećera i margarina uz brdo aditiva koji oponašaju ukus voća? Šta je tu lepo? Ovde nema uživanja, isto onoliko koliko nema ni „odricanja“ kada iz upotrebe izbacite nešto što zapravo i nije hrana. Moja psiha kaže da neke stvari nisu dovoljno dobre za mene i da stvarno zaslužujem bolje.  

Sve veći broj ljudi bori se sa gojaznošču, kako djece, mladih, tako i starijih ljudi. Stil života nam je pretežno sjedeći. Kako se izboriti sa gojaznoću?

Prava hrana i više kretanja. Znam da će vam mnogi obećati čarobne napitke, čudotvorne praškove i pilulice najlepših boja. Ali to ne radi posao, ili radi samo na kratke staze. Ako nešto ne liči na normalnu ishranu primenljivu na duge staze - neće vam pomoći. Naravno ni pravilna ishrana vam neće 100% pomoći ako vas mrzi da makar šetate svaki dan po 30 minuta.

 

I još nešto: prekinite da olako koristite reč „umereno“. To je reč koja služi da se opiše količina prave hrane koju unosimo u sebe. Nije ta reč izmišljena da merite količine industrijskih slatkiša, sokova i margarina. Kad počnete da jedete pravu hranu „umereno“ sve će vremenom doći na svoje mesto.
 
Koja je neka Vaša generalna preporuka, kako se zdravo hraniti? Kako se na pravi način informisati o zdravoj hrani?

Potpuno eliminišite prerađevine a prazne kalorije (skrob i šećer) ograničite, onoliko koliko je veliki vaš problem sa težinom. Povrće treba da nam bude osnova ishrane i ono što količnski najviše unosimo. Najviše kalorija treba da potiče iz prirodnih masti, što znači da hranu treba da mastimo toliko da jela budu ukusna i lepa. I na kraju ostaje malo mesta za ugljene hidrate – iz orašastih plodova, semenki i voća. Tačno je da voće ima šećer, ali šećer koji donosi vlakna, minerale i vitamine. Što ste u boljoj formi možete sebi više da priuštite. Tu su svakako meso, jaja i mlečni proizvodi za one koji ne žele da se hrane vegetarijanski. Mahunarke i pravilno spremane žitarice ako ih želite a nemate problema sa njima.

Kupujte u mesari, ribarnici, piljari, na pijaci, a ne na odeljenjima samoposluge na kojima je tzv. „hrana“ spakovana u kutijice i kesice, a sastav te „hrane“ ne može da se pročita. Kuvajte kod kuće od namirnica za koje vam nije potreban spisak sastojaka radi prepoznavanja i identifikacije. Ako radite ovako, više truda ćete morati da ulažete kuvanje a manje u informisanje, što i nije tako loše.

Mnogi kažu „danas je sve nezdravo, sve je prskano, pa nema smisla razmišljati o alternativama“. Šta Vi mislite o tome, ima li danas zdrave hrane?

Tu sam gde sam. Nemam vremeplov da se izmestim u drugo doba i ograničena sam izborima na svojoj lokaciji. Odbijam da sebi trujem mozak dok spašavam telo. Ne osećam se srećnom dok jurcam za isključivo organskom hranom (mada je jako cenim) i pitam se šta je pojela pastrmka koja mi je na tanjiru. Mene vodi ljubav prema hrani a ne strah od nje. Želim da se snalazim u modernom gradskom okruženju u kome živim najbolje što znam i umem. Hoću da uložim trud i vreme, da idem za boljim rešenjima, da podržim organske proizvođače. Ali odbijam da pri tome odlazim u krajnost. Ako mi se jede biftek, kupiću ga gde ga nađem prvo, bez rodoslova krave i njenog sertifikovanog jelovnika u poslednja 4 meseca. Neću otići u selo da zbog želje za biftekom čuvam svoju kravu. Ne zato što i to nije časno zanimanje – već zato što nemam pojma kako se čuva krava.

Možemo jedno poređenje? Ako već imate nesreću da ste pušač i živite u gradu punom smoga, nećete valjda na svu muku da sebi ubacite i auspuh od automobila u usta uz propratno „Nek ide život, od nečega treba da se umre“. Treba da idete što češće u prirodu, dišete i sanirate štetu, a da se ove zavisnosti rešite kad joj bude bilo vreme da bude rešena.  Isto je i sa hranom. Neću valjda kroz život sa stavom: „Ako nije sve organsko, daj onda da udarim po gaziranim pićima uz rol-viršle?“ Osećala bih se jako neurotično i neodgovorno prema samoj sebi.

Koje su, prema Vama, najlošiji proizvodi koje većina ljudi konzumira, a za koje Vi mislite da zaslužuju da budu u kanti za smeće?

Sve što sadrži margarin. Bio to onaj sa trans mastima ili bez trans masti. Dakle: šlag, biljni sir, biljne pavlake, slane i slatke grickalice, slatkiši iz samoposluga, sladoledi... Sledi sve što je pretežno sačinjeno od šećera i brašna. Imam veći problem sa margarinima nego sa šećerom. Za šećer svi znaju da ne treba da se jede, ali za margarin i dalje mnogi misle da je OK. Zato i više pišem o tome.

 



Koje su Vaše omiljene namirnice i zašto?

Znam da su ljudi navikli kad krene priča o zdravoj ishrani da vide staramajke sa blenderom, koje gledaju u sunce - a ne ženu s polukrvavim biftekom i čašom crvenog vina. Ali je ta iznenađenost posledica upravo onih bezholesterolskih i nemasnih zabluda kojima smo bili bombardovani decenijama. Obožavam ribe i crveno meso - biftek ili svinjski file. To su mesa koja su preukusna i brzo se spremaju.

Imam i ja one „jede mi se nešto“ napade, ali je uvek u pitanju nekontrolisana želja za sirevima. Koziji kačkavalji, mladi koziji sirevi, sirevi sa plemenitim plesnima, ili koji god sir da je pri ruci. Sirevi su meni ono što je nekome šećer. Mada ovo nije bilo lako pitanje jer volim hranu. Uživam u nabavci, seckanju, kuvanju, ukusima, začinima... Posebno kada ono što napravim podelim sa ljudima koji su mi dragi.

Koji je Vaš omiljeni obrok?

Postoji samo jedna stvar koja je deficitarna i koju uvek „jurim po gradu“ a to je rečna grabljivica, kečiga. Ovo mi je omiljena rečna riba, dok je orada pobednica među morskim. Koju god bacite na žar i date mi je uz povrće sa malo putera, biću srećna.

Često se moji prijatelji šale da treba da me udaju za nekog ribara koji ima svoj plastenik, pa bih konačno uživala u hrani bez prigovaranja i zanovetanja...


Razgovarala Maja Isović

 

Vezan tekst


BUKA intervju: Zbog neosnovanog straha odbacili smo tradicionalnu izvornu prehranu

 

 

 

 

 


Buka preporuka

Intervju

Najnovije

Posmatrajte događaje izbliza.

Prijavite se na naš Newsletter.