Vlada Republike Srpske zatražila je od Narodne skupštine RS povećanje iznosa garancija koje može izdati u ovoj godini za čak 250 miliona KM, kako bi mogla garantovati za stotine miliona maraka kredita za izgradnju hidroelektrana „Dabar“ i „Bistrica“, saznaje CAPITAL.
Vlada RS uputila je u skupštinsku proceduru prijedlog izmjene odluke o iznosu garancija koje može izdati Srpska u ovoj godini, a kojim je predviđeno povećanje iznosa sa sadašnjih 500 miliona na 750 miliona KM.
U obrazloženju odluke Vlada je navela da su tokom ove godine u resorna ministarstva pristigli zahtjevi za izdavanje garancija za projekte od velikog značaja koji bi se finansirali zaduženjem uz garanciju RS u većem iznosu nego što je to usvojeno te da je zbog toga potrebno povećati planirani iznos za 250 miliona КM.
Dodaje se da je u 2021. godini izdato sedam garancija za kreditna zaduženja u ukupnom iznosu od 118,89 miliona КM.
Izdate garancije u 2021.
Srpska je u ovoj godini garantovala za zaduženje Fonda zdravstvenog osiguranja RS od 35 miliona KM, „Elektrokrajine“ od 27,4 miliona КM, Olimpijskog centra „Jahorina“ za kredite od 55,6 miliona i opštine Jezero 850.000 КM.
Pored toga, Vlada je dala saglasnot za izdavanje garancije za kredit „Gradske toplane“ Doboj od 1,5 miliona КM i „Hidroelektrana na Trebišnjici“ od 22,4 miliona.
Međutim, novca nema za dugo najavljivanu gradnju hidroelektrane „Dabar“ i HE „Bistrica“, zbog čega je Vlada uputila prijedlog ovih izmjena.
„Vlada cijeni da će u 2021. godini biti potrebno izdati i garancije za dva velika investiciona projekta i to za hidroelektranu ’Dabar’ oko 370,4 miliona KM, te za hidroelektranu ’Bistrica’ oko 107,5 miliona. Pored ovih međunarodnih garancija, za finansiranje izgradnje HE ’Dabar’ biće potrebno izdati garanciju i za kreditno zaduženje na domaćem tržištu u iznosu od 78,2 miliona КM“, navodi se u obrazloženju odluke.
Preostali iznos sredstava predviđen je za garancije u sektorima saobraćaja, zdravstva i lokalne samouprave.
Građani Srpske još otplaćuju milionski kredit „Nikole Tesle“
CAPITAL je pisao nedavno da je izgradnja tri hidrocentrale na rijeci „Bistrica“ dogovorena još 2019. godine, a da 19 mjeseci nakon toga toga ovaj projekat i dalje postoji samo na papiru jer „Elektroprivreda RS“ ne može pronaći novac za ovaj projekat. Prema ugovoru potpisanim sa kineskom kompanijom “Avic” vrijednost projekta je 102,84 miliona evra.
Takođe, i za izgradnju HE „Dabar“ izabrana je kineska „Gezhouba Group“, a predviđeno je da ona finansira 85 odsto projekta.
Zanimljivo je i da je cijena izgradnje hidroelektrane “Dabar” u samo nekoliko godina porasla za 300 miliona maraka.
Nakon što je sredinom 2019. godine skočila sa prvobitnih 352 na 488 miliona, nove procjene pokazuju da će ovaj projekat koštati 661 milion maraka.
Ukupna izloženost Republike Srpske po izdatim garancijama na kraju jula je iznosila 792,8 miliona KM ili 6,84 odsto BDP-a, a zakonsko ograničenje iznosi 15 odsto ostvarenog BDP u toj godini, navode u Vladi.
Sve garancije koje Vlada izdaje predstavljaju potencijalno zaduženje Republike Srpske jer će, u slučaju da ih preduzeća za koja Vlada garantuje ne budu vraćala, teret pasti na budžet.
Takav slučaj smo već imali kada je izdata garancija preduzeću „Nikola Tesla“ čiji dug građani Srpske i danas otplaćuju.
Izmjene zakona o zaduživanju, dugu i garancijama
Vlada Srpske je u skupštinsku proceduru uputila i izmjene Zakona o zaduživanju, dugu i garancijama RS, kojima je predviđeno da RS može izdati garancije za domaća preduzeća kod izvoznih projekata ili projekata kada je društvo dobilo posao posredstvom međunarodne javne nabavke, a finansiranje se vrši iz sredstava međunarodnih finansijskih institucija.
„Vlada RS, s ciljem podsticanja privredne aktivnosti i poboljšanja životnog standarda građana Republike Srpske, namjerava da omogući izdavanje garancija privrednim društvima za izvozne projekte, kao i za domaća privredna društva kada je društvo dobilo posao posredstvom međunarodne javne nabavke, a finansiranje se vrši iz sredstava međunarodnih finansijskih institucija“, navodi se u obrazloženju zakona.
CAPITAL
