Predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić rekao je u intervjuu za Novosti da ima bojazan da će se netrpeljivost i agresija unutar srpskog društva pretvoriti u "neku formu međusobnog obračuna" ako se ubrzo ne uspostavi "ventil" društvene komunikacije.
"Imate pravo da kažete šta mislite, ali ako se to ne poklapa sa mojim gipsanim modelima 'patriotske korektnosti', nema sumnje da ste izdajica, plaćenik, nacionalistički nastrojeni zločinac, najverovatnije špijun i klerofašista", ocenio je Kostić i dodao da mu se čini da su ljudi počeli polako da prihvataju da im je samo daleka prošlost slavna, a da o budućnosti "malo razmišljamo".
Odgovarajući na pitanje o tome da li je uzrok tome što je društvo postalo agresivno i bez mnogo ideja - polupismenost, budući da je jednom prilikom studentima rekao da je to veći neprijatelj od nepismenosti, Kostić je rekao da "u nepismenosti ima izvesne autentičnosti, iskrenosti, čak i dirljivosti, pa i samouvida.
"Moj nepismeni deda Milutin je to doživljavao kao uskraćenost i pisanju se učio od svoga sina, moga oca, ali je stigao samo do velikih pisanih slova, kojima mi je u jednom pismu i napisao da 'čovek najviše želi ono što nema'. Polupismenost, maligniji i zloćudniji izraštaj primitivizma i nekompetentnosti, naših decenijskih usuda, pokušava na sve načine da se maskira, da laž koje je obično svesna preokrene u veštačke, bleštave neonske simulakrume istina. Hoće da igra na društvenom ruletu poput očajnog kockara uporno na kartu bahatosti i grupe ispred ili iza koje nastupa, grabi se za zvanja i titule (uključujući i jagmu za doktoratima i kada apsolutno nisu neophodni za karijere pojedinaca) u nameri da onima koje javno prezire, a od kojih potajno zazire, stavi do znanja da je ista kao i oni. Polupismenost nema osećaja za celinu - važan je samo njen opstanak. Polupismenost sliči lenjom planinaru koji se nikad nije popeo ni blizu vrha, ali svestan svoje nedorečenosti uporno nastoji da ubedi i sebe i druge da je sa vrha zbog oblaka i magle pogled ružniji ili bar neizvesniji. A bez kompetentnosti nije osvojen nijedan planinski vrh", rekao je Kostić.
Kostić se u intervjuu osvrnuo i na odlazak mladih stručnjaka iz zemlje, rekavši da je siguran da i dalje ima više onih koji ostaju.
"Siguran sam da je i dalje više onih koji ostaju, mada Gorgona sa one strane granice relaksira uslove i širi ruke. Bojim se da je stanje u nekim probitačnijim oblastima, tipa IT struke, znatno teže nego u mojoj struci. Na Elektrotehničkom fakultetu, bio sam u komisiji devojci koja je branila tezu, i osim komisije, najbližih rođaka i nekoliko prijatelja, auditorijum nije bio pun. Sa strane su stajala dva velika kofera. Po završetku odbrane, ona je sa roditeljima, koji su delovali kao da su na sahrani, iznela posluženje, uz izvinjenje da žuri na aerodrom jer putuje u inostranstvo, gde je dobila posao. Kući smo se svi vratili bolesni. Druga slika koju nosim je sa jedne, inače uvek svečane proslave na ETF, na kojoj su umesto najbolje diplomiranih studenata u, čini mi se, trećini slučajeva nagrade primali roditelji, čija su deca već otišla", zaključio je Kostić.
