Živković: Neophodne nove crvene linije

<p><strong>Nažalost, tema je i danas ista - Kosovo vs. EU. Na deset dana pre istorijskog 9. decembra, vlast je priznala ono što svi znaju. Lično je visokopoštovani pregovarač Borko S. izrekao da uslov za dobijanje statusa kandidata za članstvo Srbije u Evropskoj uniji jeste uređivanje odnosa s Kosovom, de facto prihvatanje činjenice o nezavisnosti te kontroverzne države, bez insistiranja na njenom formalnom priznavanju. <br /></strong>

Zoran Živković / 29. Novembar 2011

 

 

Hrpa besmislica o statusno neutralnim registarskim tablicama, statusno neutralnim barikadama i statusno neutralnim granicama nije uspela da prikrije osnovnu poruku - Beograd mora da prihvati novu kosovsku realnost ili nema ništa od potencijalnog članstva u Uniji. Dakle, barikade na Jarinju i Brnjaku, do juče „osnova naše pregovaračke strategije“, bile su i jesu najveća, nepremostiva prepreka ostvarivanju evropske budućnosti naše države.

Iskreno čestitam vrhu vlasti na hrabrosti da to konačno prizna. Naravno, bilo bi mnogo bolje da se taj napad junaštva, razuma i iskrenosti desio ranije, pre par godina kada je to već bilo svima jasno, ali ni sad nije prekasno. Ma koliko to bilo bolno i nepopularno, za odgovorne političare koji donose ozbiljne odluke, oduvek je najgora istina bila korisnija od najslađe laži. Sledeća faza u dugom procesu dozivanja pameti svekolikih srpskih političkih pregalaca bila bi pozitivna reakcija opozicionih stranaka, bar onih koje se predstavljaju kao moderne, ozbiljne i proevropske. Kosovski rekvijem ne treba dodatno banalizovati svakodnevnim zloupotrebama te teme u prostačkim predizbornim nadgornjavanjima.

Ako je nemoguće postići nacionalni politički konsenzus o pitanju strateških državnih ciljeva, za čim vapi naša realnost i bez čega nema normalne budućnosti, moguće je postići dogovor o elementarnoj pristojnosti i odgovornosti. Duboko uzdrman kredibilitet svih političkih stranaka i njihovih lidera, što je nesumnjivo utvrđeno u svim istraživanjima javnog mnjenja, može biti značajno popravljen artikulisanim i odgovornim delovanjem i ponašanjem pred predstojeće izbore. Najveću odgovornost za sadašnju bolesnu političku atmosferu imaju Demokratska stranka i Srpska napredna stranka, dve najveće i najuticajnije političke organizacije u Srbiji. Precizno, zbog nedostatka sistematski uništavane unutrašnje stranačke demokratičnosti, što karakteriše sve naše partije, odgovornost ide na teret njihovih neprikosnovenih vođa.

Zato njih dvojica, Tadić i Nikolić, moraju odmah učiniti sve da se naša politička scena, koja neodoljivo podseća na nekadašnju sindikalnu proslavu Dana Republike uz učešće pripitih članova radničkog saveta, upristoji. Neophodno je da zajedno ili pojedinačno pošalju „jasne poruke“ i povuku famozne „crvene linije“ preko kojih se ne sme preći zarad sticanja prljavih dnevnopolitičkih poena. Kosovska tema mora biti podignuta iznad politikantskog kampanjskog rata prljavim vešom. Bez toga putevi od Mitrovice do Raške, ali i od Beograda do Brisela, ostaće večno blokirani barikadama koje su nastale našom kolektivnom glupošću.

Dvojica pomenutih stranačkih prvaka, ali i njihove kolege iz ostalih partija i pokreta, danas imaju poslednju priliku da učine kopernikanski obrt u svom radu i time započnu dug i komplikovan put ka prosperitetnijoj budućnosti ove zemlje. Dobar temelj za budućnost ne gradi se ratom „anonimnim“ plakatima, predizbornim mobingom po javnim preduzećima i ustanovama i kontrolom medija.

Bolesnim spin doktorima po izbornim štabovima treba objasniti da je u državi koja se deklariše kao demokratska, nedostojno i kažnjivo podmićivanje i zastrašivanje urednika i novinara, čitanijih blogera i kolumnista, kojima se nudi puna šaka prljavog novca kao naknada za, makar privremeno, predizborno slepilo i ćutanje ili im se preti nameštanjem finansijskih afera kao u slučaju potpisnika ovih redova. I veće budale i krvaviji zlikovci su to decenijama pokušavali, ali duh slobodne reči je u zimskim, građanskim i studentskim protestima 1996/97. godine pušten iz boce i nemoguće ga je u nju ponovo uterati. Uvek će ostati nekolicina dovoljno odgovornih i hrabrih, spremnih da sačuvaju ono nešto malo preostalih petooktobarskih ideala i ciljeva, bez obzira na sve pretnje i rizike.

 

Tekst preuzet iz Danasa

 

 

 

 


Buka preporuka

Kolumne

Najnovije

Posmatrajte događaje izbliza.

Prijavite se na naš Newsletter.