"Srbija već dugo baštini sistem personalne vladavine i podaničkog mentaliteta, kao u porodici u kojoj niko ne želi da odraste, u kojoj se svi ponašaju kao velika deca, jer o svemu misle mama i tata, baba i deda, odnosno predsednik. Zato se uvek opredeljivala na bazi ličnog senzibiliteta vođe, od srednjeg veka do danas, s tim što su se srpski kraljevi lomili između Rima i Carigrada, a vlast se sada dvoumi između Brisela i Vašingtona, s jedne i Moskve i Pekinga s druge strane", kaže Miodrag Zec, profesor Filozofskog fakulteta u penziji u intervjuu za Radar.
„Po sistemu vladavine Vučić liči na knjaza Miloša, jer je sva vlast u rukama jednog čoveka. Razlika je što se u vreme Miloša Srbija širila, a u vreme Vučića se teritorijalno smanjuje i što je Miloš bio vezan za Zapad, gde je i pobegao, dok Vučić dribla u kaznenom prostoru i autogolove proglašava pobedom. Model vladanja je sličan, ali rezultati nisu. Zato će Vučiću biti teže da vlada, a mnogo teže biće i nama da živimo sa ovakvom vlašću. Tim pre što više nema rezervoara ljudi koji bi želeli da dođu da žive u ovako krhkoj i nestabilnoj tvorevini, jer nismo uspeli da stvorimo građanina kao stub demokratskog društva. Biti građanin podrazumeva i odgovornost, a kod nas oni koji su protiv režima često neće da glasaju na izborima, iako je to isto kao da su glasali da sve ostane po starom. Naš usud je što se nalazimo na livadi iz pripovetke ‘Jablan’ Petra Kočića, a tu gde se bodu bikovi, cveće ne raste. Konačno, sve što smo kao narod i napravili nije dugo trajalo“, naglasio je Zec.
U Srbiji, kaže, ne postoji političko tržište.
„U svim prodavnicama vladajuća stranka, koja je uspostavila monopol, nudi istu, kvarnu robu, dok su prodavnice u kojima se ranije moglo naći i nešto drugo zatvorene. Na tom tržištu sve je više bofl robe, pa je prirodno što pada i cena političara-preletača. A koliko god da im vođa plati – preplatio ih je“, naveo je za Radar.
On smatra i da u Srbiji ne postoji političko tržište na kome svaki građanin sa svojim sistemom vrednosti, može „kupiti“ određenu političku robu po prihvatljivoj ceni, uz garanciju kvaliteta.
„To nije moguće, jer se u svim prodavnicama nudi ista roba vladajuće stranke, koja je uspostavila monopol, dok su prodavnice u kojima se ranije moglo naći i nešto drugo u međuvremenu – zatvorene. Kao građane nas varaju na političkom tržištu, jer nam prodaju kvarnu robu, dok nam na robnom tržištu prodaju robu kojoj je istekao rok i slabijeg je kvaliteta nego što to piše na deklaracijama“, istakao je Zec.
Na pitanje kako gleda na razne vrste izbornog inženjeringa, seobu birača iz Male Krsne i fantomske birače, Miodrag Zec kaže:
„Potreba da svuda vučeš za sobom svoje mitingaše i glasače je potvrda da još od ‘ćoravih kutija’ u vreme komunizma nije pronađen model kako da se utvrdi prava većina. Nikada izbore nismo shvatali kao raspravu o bazičnim pitanjima koja bi trebalo da budu na dnevnom redu. Nikada nismo glasali o suštini, ideji kako da se neki problem reši. I uoči izbora u Beogradu nameće se tema Kosova, a ne kanalizacije, GSP-a, metroa… Sve se vrti oko važnih, ali za ove izbore virtuelnih pitanja o sudbini Srba, Kosova, države, koja se ne rešavaju na gradskom, već na državnom nivou. A u stvari se uvek glasa po principu – hoćemo kralja, nećemo Tita, ili obrnuto: hoćemo Slobu, nećemo Slobu; hoćemo Vučića, nećemo Vučića“, naglasio je Zec.
Kako kaže, taj problem se ne može rešiti „hvatanjem aktivista SNS-a po haustorima“ da bi se sprečilo prikupljanje sigurnih, kapilarnih glasova.
„Pre toga mora se promeniti sistem, jer mi nemamo državu, a simbol toga je da je neuporedivo jeftinije legalizovati nešto što je sagrađeno nelegalno, nego regularno graditi. I ništa neće moći da se promeni sve dok nelegalno ponašanje bude isplativije od poštovanja zakona. Podela vlasti, nezavisne i kompetentne institucije, javnost i slobodni mediji su preduslov prosperiteta. Nama vlast nudi jedinstvo vlasti i kontrolu medija kao ideal“, rekao je profesor Zec.
O tome kako smo došli do toga da vlast i lokalne izbore proglašava za „biti ili ne biti“, Zec objašnjava da je reč o „patološkoj potrebi da smatramo da smo najveći, najvažniji, a većina ne zna ni za šta, ni za koga se glasa“.
„Problem je i izborni zakon, pa se, umesto za Miku ili Žiku kod nas glasa za ili protiv Vučića. Niko ne prepoznaje kandidate za odbornike i poslanike. Niko ovde ne zna ko ih zastupa u Skupštini, dok ljudi u Arizoni znaju da glasaju za dva senatora i mogu da odu kod njih i da razgovaraju sa njima. Koga ja da pitam bilo šta“, upitao je Zec.
Vreme je, kaže, da se vratimo na izborni sistem koji će omogućiti direktnu vezu građana i njihovih predstavnika.
„Može kandidat imati iza sebe zastavicu neke partije, ali on mora da pobedi na izborima. Ovako, neki su u vrhu izborne liste samo da ‘navuku’ glasove, a onda u skupštinske klupe sednu neki drugi kandidati za koje niko ne bi glasao“, rekao je.
Zec kaže i da je Vučić „majstor za korišćenje svih pomoćnih sredstava da dobije vlast“.
„I nije to problem, već što u društvu ne postoji saglasnost da se organizuje referendum – da li ste za to da poštovanje zakona bude stimulativno jeftino, a nepoštovanje strogo kažnjivo. Ako smo za pravnu državu, lako je napraviti procedure koje će to omogućiti. Čini mi se, međutim, da je malo kome stalo da se napravi razumna, funkcionalna, održiva, kreativna država. Svi se bore samo da budu kalif umesto kalifa, a Vučić maestralno koristi karafeke, koje je prethodna vlast koristila da njeni politički protivnici nikada ne dođu na vlast. Veliki problem je i podela na izborne jedinice, jer se izborni inženjering neprekidno zloupotrebljava. Dobro je da iz želje da bude još veći Beogradu nismo priključili i Malu Krsnu. Opština mora biti centar građanskog suvereniteta, da ljudi iz Mladenovca, Obrenovca ili Lazarevca rešavaju pitanja koja su važna za njih. Kao da se zaboravlja da se na lokalnim izborima glasa o tome kako se prikuplja i troši porez naplaćen u toj regiji, a svi se ponašaju kao da neko drugi sve to plaća“, kazao je Zec.
A šta je onda rešenje?
„Vreme je da se vratimo na izborni sistem koji će omogućiti direktnu vezu građana i njihovih predstavnika. Može kandidat imati iza sebe zastavicu neke partije, ali on mora da pobedi na izborima. Ovako, neki su u vrhu izborne liste samo da ‘navuku’ glasove, a onda u skupštinske klupe sednu neki drugi kandidati za koje niko ne bi glasao. Mnogi se zgražavaju na pojam građanskog društva, jer se građanin još doživljava kao ‘remetilački faktor socijalističke sreće’. Zato su sve naše reforme verbalne“, kaže.
Prema rečima Zeca, po sistemu vladavine Vučić liči na knjaza Miloša.
„Jer je sva vlast u rukama jednog čoveka. Razlika je što se u vreme Miloša Srbija širila, a u vreme Vučića se teritorijalno smanjuje. Model vladanja je, dakle, sličan, ali rezultati nisu. Zato će Vučiću biti teže da vlada, a mnogo teže biće i nama da živimo sa ovakvom vlašću“, izjavio je Zec.
Opširnije čitajte na Radaru.
