Oće kakit-neće kakit. Susjedi Rvati se nešto plaho troume. Đah hoće vize-đah neće, đah ni sami ne znaju. Ajme lipa Mare, nastupia opći kaos. A da ti pravo rečem, zaboli me i ćošak i uvo, taman dole oko Pelješca. Ja ne znam kako najprostije da im se objasni da su samo tranzit zona, ili pak nešto što se vrlo brzo može preletiti. Npr. Turkiš ervejzom ili JAT-om, nikako Kroejša ervejzom jer im stjuardese imaju problema s poteškoćama.
Muka mi od samoga sebe jer sam počeo da ličim na onu histeričnu babetinu Rudan što pljuje u se, na se i poda se. Uglavnom, sve u svemu: Nek’ komšiji crkne krava. I onak’ im je mlijeko puno otrova. Naše krave ipak pasu zeleniju travu, šta da ti rečem.
Želim da im poručim da mi je ispod dostojanstva da jedem maslanicu sa paradajzom po Makarskim plažama, ili pak da pišam po Stradunu. Uopšte mi se ne šeta po toj usnuloj zemlji koja se bezvazelinski uvukla u tijesne otvore EU i preko noći „postala“ zapadom na sred Balkana. Prosto imam preča posla. Zamisli, oni kao sustigli Bugarsku i Rumuniju.
Nego, ja ću kao i do sada. Čim se dignu temperature odlazim u Tuzlu na more. Pušit ću sarajevske cigare, piti tešanjsku vodu i podrigivati na hercegovačko vino.
Sve u svemu, mi nismo ni planirali u Hrvatsku u goste, odkud vam to ?!
I na kraju, bujrum vi u Bosnu na ćevape, ili kod Dodika na prase. Ne manjka nam gostoljubivosti. S ove strane Save nisu tolike stipse.
I stvarno, neka već jednom crkne ta krava !!! Da se ne pati.
