Најкраће писмо ђеду
Сваког дана
У кућној поподневној смјени,
Кад кафицу сркнеможена и ја
Пажљиво измућками сперем
шољу из које сам пио
пазећи да по зидовима керамике
остану немирни трагови тоза.
Онда пустим да чесма
Гласним глоготом
Одточи своје,
Па успем ледене воде
До вр'ва!
И напијем се силно
Да утолим жеђ
Непцем отворим бескрај
сјећајући се ђеда
Који је исто тако чинио.
Нетом просипајући непопијену мјерицу воде
по дворишту
утренираним полукружним покретом
Као да уназад коси.
То је најкраће писмо ђеду
Које знам.
Огуман
30.01.2022.
