Давидов Давор, отац за примјер и анђео чувар наше дјеце

Давор Драгичевић, борећи се за правду свога сина, бори се за сву нашу дјецу, која безазлено ходају Бањалуком, не знајући у каквом се звјерињаку крећу.

Ernest Bučinski / 25. април 2018

Да се којим случајем деси неком локалном моћнику, политичару или бизнисмену, свеједно, оно што се прије мјесец дана десило Давору Драгичевићу, када су му свирепо киднаповали и убили сина Давида, нема сумње да би полиција дигла и куке и мотике да се пронађу убице.

Сигурно се не би чекало ни дана, већ би сва расположива средства била усмјерена да се пронађе несрећни младић. Међутим, када се ради о дјетету човјека који је небитан за овај дио државе, иако је крвљу, младошћу и тијелом задужио Републику Српску, онда је у болесном времену и друштву нормално очекивати да се не предузме ништа.

Полиција не да није пронашла отмичаре и убице трагично преминулог Давида, већ су надлежни органи, када су пронашли леш несрећног младића, чак и оцрнили жртву, проглашавајући га криминалцем, провалником, наркоманом, јавно у вијестима својих медијских потрчкала, који су иначе навикли да шире неистине и да се додворавају својим менторима.

Свако ко је тих дана гледао вијести тих и таквих медија, а био неупућен у цјелокупну ситуацију, закључио је да се ради о неком тамо неотесаном момку, уличару навученом на којекакве дроге који се увукао у сумњиво друштво, те и завршио онако како завршавају слични ликови. За полицију, случај је био ријешен, Давид је из неких чудних околности завршио у ријеци Црквени и тамо окончао свој живот, након што је провалио у кућу, а опет прије тога је био увучен и у некакву тучу. Све је закукуљено, замумуљено, само да би се збунила јавност и заташкао злочин који је очито урађен у спрези са неким ко има дубоке везе са полицијом.

Истина је, наравно, сасвим другачија, а да Давидов отац није срчан и да његова љубав према своме сину није оволика колика јесте, она би заувијек остала закопана у Давидовој гробници. Око тог невјероватно јаког човјека, који није остао само горд, већ га је љубав према дјетету оснажила и дала му енергију да се бори са криминалцима, дакле, око њега спремнога на све и свако одрицање, стала је и група људи који су знали ко је и шта је Давид. А Давид је талентовани младић, који се бавио писањем пјесама, који је био јако креативан, студент на Електротехничком факултету, што говори много, јер на тај факултет не иду тамо неки тупани, него људи који имају изражен коефицијент интелигенције. Зашто нам тог кобног дана, када је пронађено Давидово беживотно тијело, нису о томе говорили, него су га инспектор и полиција оцрнили да не може црње? Сигурно да је у овом питању и одговор, некоме је одговарала негативна представа о Давиду, да истина о Давиду као честитом младићу не би била откривена, а правда задовољена!

Давидов отац је знао ко је његов син, његови другови, вршњаци из школске клупе, знали су ко је и шта је њихов пријатељ Давид, зато су се и окупили око Давора Драгичевића да истјерају истину и правду на чистац.

А шта би било да Давор није стијена каква јесте, него да се схрван болом помирио са судбином да му сина више никаква правда не може вратити и да он ту ништа не може учинити. Да је Давид само бројка и колатерална штета рђавог друштва које жртвује младост зарад криминалаца и криминала које, недвојбено, штити власт Републике Српске.

Давор Драгичевић, борећи се за правду свога сина, бори се за сву нашу дјецу, која безазлено ходају Бањалуком, не знајући у каквом се звјерињаку крећу. Ако се не сазна ко је убица Давида Драгичевића, у опасности смо да његову несрећну судбину доживе још многа дјеца.

Зато је јако важно да грађани Бањалуке стану уз Давора Драгичевића и Давидове мајке Сузане и да се изборе за правду, јер без ње ће и даље живјети у звјерињаку, гдје нити једно право није загарантовано, па чак ни оно право које је неприкосновено и неотуђиво, а то је право на живот.

Даворова љубав према свом сину Давиду пробудила је многе Бањалучане, а када напокон исплива и Давидова истина, вјерујем да ће се и онај дио Бањалучана и грађана РС-а који су још увијек у неком стању хибернације напокон тргнути из тог сна.

 


Бука препорука

Колумне

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.