Kako reče Aurelius Augustus, sutra i odmah su spremni za vanredne izbore u BiH, ali očito je da ni sutra, ni prekosutra nisu spremni za održavanje unutarstranačkih izbora. Možda malo sutra, ali sigurno ne sutra i odmah. Statut SDP-a ni u jednom svom članu ne previđa pomeranje izbora, niti mandat predsednika stranke duži od četiri godine. Kako i na koji način je to odobrio Nadzorni odbor, nije poznato. Ko ne veruje, neka iščita dokument, koliko god nam čitanje nije baš neka popularna aktivnost, dok je pisanje, odnosno pišanje po ljudima omiljena rekreacija naših naroda i narodnosti.
Član 53. Statuta SDP-a predviđa da "Vanredni kongres SDP BiH saziva se kada Glavni odbor SDP BiH ocijeni da je to neophodno zbog izuzetnosti prilika u državi Bosni i Hercegovini ili u SDP BiH." Da li vanredne okolnosti podrazumevaju i to da vanrednih izbora može biti u državi, a redovnih ne može biti u stranci? Ili je vanredno stanje u SDP-u, pa izbora neće biti još ihahaj? Jer, Član 73. kaže "Mandat Predsjednika SDP BiH traje četiri godine", a isto toliko traje mandat i potpredsednicima, generalnom sekretaru i članovima GO. Član 52. Statuta kaže i da "Predsjednik SDP BiH, Predsjednik/ Glavnog odbora SDP BiH, i Predsjednik Nadzornog odbora SDP BiH ne mogu biti iz reda istog naroda, uključujući i Ostale.", pa ako se upustimo u brojanje krvnih zrnaca, kao što se građanima stalno radi, onda stvari stoje ovako: predsednik Zlatko Lagumdžija, predsednik GO Sveto Pudarić, a predsednica NO Sabiha Miskin, dok je generalni sekretar Nermin Nikšić. S obzirom da govorimo o građanskoj partiji, kako već sami za sebe kažu, čemu odrednica da ne mogu biti iz reda istog naroda, a ako već tako stoji, onda je bar red reći ko je tu šta.
Zanimljivo je i da je u SDP-u potpredsednik iz reda srpskog naroda Mira Ljubijankić iz Bihaća, a kao potpredsednik iz Republike Srpske je Mirsad Đapo. Valjda u Republici Srpskoj nema dostojnih Srba da budu potpredsednici, koji bi bar, ako ništa drugo, priveli nešto članstva i glasača.
I, eto, Aureliusovom reformom videsmo i ko su cezari, ako bi mu se šta desilo, ne daj Bože. Razmišljao čovek ko bi naslednici bili, pa suzio na tri čoveka: Neka, Željko i Damir. Ovako ih je pobrojao lično Aurelius Augustus, da ne bude da se ja intimiziram sa tako važnim ljudima. Na stranu što je to bila s jedne strane farsa pred glasanje o odlaganju unutarstranačkih izbora, na stranu što je time poručio nekima u SDP-u da se ne nadaju poziciji prvog (Damir, Neka i Željko napred, ostali stoj!), ali koje veze sa demokratijom ima javno imenovanje naslednika?! Da je princip primogeniture, ustaljene tradicije nasledstva gdje prvorođenče ima prednost, pa su ovo namesnici i prelazno rešenje? Ili fideikomisarna supstitucija ili zavetina, forma naslednog prava kod koje se postavlja naslednik nasledniku, to jest pravo na nasleđe mogu steći dva ili više lica jedno iza drugog? Biće da je baš Aurelisuova reforma, po onoj Dioklecijanovoj reformi centralne vlasti kojom je ustanovljena tetrarhija, poseban sistem upravljanja rimskom državom, po kome je vrhovna vlast podeljena između četvorice vladara - dva cara sa titulom avgust i njihova dva usvojenika sa titulom cezar.
Dioklecijan je u reformu upravljanja državom uneo i odredbu da kad avgusti proslave dvadesetogodišnjicu svoje vladavine (vicenallia), oni će se dragovoljno odreći prestola i svoja mesta, prava i titule prepustiti cezarima. Na majske kalende 305. godine prvi i poslednji put postupljeno je po ovoj naredbi: avgusti su odstupili su od prestola i svoje titule preneli na posinke. Istog dana carevi su napustili svoje prestonice.
Možda ima nade da dočekamo i mi te neke majske kalende, jer Aurelis Augustus vlada već 14 godina, Milopus Augustus 15 godina, a Carus Augustus 6 godina, plus 13 godina u ulozi cezara. Do tada valja se suočiti sa svim mogućim martovskim idama, izraz koji od atentata na Cezara 15. marta 44 p.n.e označava opasnost ili nevolju koja preti, a koja se ima dogoditi u točno određenom vremenu. Za 430 smenjenih u Federaciji BiH, martovske ide počelu se malo posle tog 15. marta, odnosno 18. kad Aureliusovi dođoše na vlast čuvenom matematikom da je jedna trećina od 17 jednako 5. Za celo građanstvo one su svaki put kad se najavi novo poskupljenje. Ali, kako Aurelius reče, to je najbolja vlada trenutno u BiH. Nije jasno sa kim se poredi: sa nepostojećom na državnom nivou ili sa Milepolusovom, gde martovske ide nikad prestale nisu? Ili ceni po onih pet kantona u kojima ima vlast i u kojima treba da vidimo celu državu za čoveka? Ako je ceniti po Kantonu Sarajevo, hvala ko čašćava, ako se manifestuje tako što će mimo svih procedura ministar lično naložiti pokretanje krivične prijave protiv medija koji se usudio da kritikuje. Samo mi još i njihova demokratija fali nakon posledica Milepolosuove. O njoj pitati, na primer, mašinovođe. Najsvežiji su primer.
I tako od ida do ida, desi se i ludak sa kalašnjikovim. Svi ćemo se sada baviti vehabijama, a avgusti i cezari su bili prvi da osude ili likuju, kako koji. Interesantno, baš se poklopilo sa dolaskom izraelske delegacije i odlučnog srpskog ne Palestini kao članici UN. Kako je ludak hodao sa sve puškom, a da niko reagovao nije; šta je trebalo da znače oni meci po Ambasadi, koja je kao utvrđenje; koja je sreća da niko na ulici nije stradao... ostaje da odgonetamo. Samo nigde odgovornosti sa zatrovanu sredinu onim neviđenim terorizmom reči i terorom neodgovornosti kojima nas na dnevnoj bazi obasipaju i avgusti i cezari.
Ah, šta da se radi u ovoj bošnjačko-srpsko-hrvatsko-građanskoj tetrarhiji?! Nekom majske kalende, nekom martovske ide, nekom titula avgusta, nekom glupog Avgusta, a nekad se poklope i događaji i titule.
Od istog autora : Građansko ili nacionalno dekorisanje
