Ili, svaki komentar je suvišan. Samo delić naših paradoksa, bez namere da tumačim očigledno. No odgledala sam na RTRS-u epizodu Zloćka, Mićka, Dragona (nije štamparska greška), Bosketa, sve u iščekivanju da čujem kad će zasukati rukave i krenuti da čiste Augijeve* štale. Naročito mi je priča teško pala na želudac posle iščitavanja hiljade nekih studija, analiza, osvrta, podataka, statističkih biltena, jako pesimistične projekcije Svetske banke, koja je samo potvrdila ono što mi znamo, a donosioci ekonomske politike se (nas) prave ludi(m). Reče Svetska banka da je Bosna i Hercegovina najgora zemlja regiona kada je ekonomski razvoj u pitanju i da će Kosovo naredne godine imati čak pet puta veći ekonomski rast nego BiH. Prognoziraše da će BiH naredne godine imati stopu rasta od samo jedan posto. Iskreno, nisam sigurna ni toliko. Bojim se da će biti predznak minus. Ništa čudno, ništa iznenađujuće. Otud moja potreba da opišem samo miligram đubrete iz Augijeve štale, u kojoj stado očito ne poboleva, ne treba ga paziti, pa ni štalu čistiti. Ako je suditi po broju onih koji javno iskazuju nezadovoljstvo.
1. Validnost diploma je dovedena u pitanje kada su univerziteti u državi izgubili akreditaciju za rad, koja je istekla 15. augusta. To su sjajnje pretpostavke za sveopšti napredak, a naročito lepa vest za roditelje koji od niže navedenih plata izdvajaju za školovanje svoje dece.
2. Prevod „osnovnih“ standarda Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja -International Financial Reporting Standards (bez okvira i smernica za implementaciju) u FBiH dostupan je od maja 2010. godine. U Republici Srpskoj su uvezani tomovi standarda IFRS prevedeni na srpski jezik dostupni od 2005. godine.
U Bosni i Hercegovini ukupno koegzistiraju tri zvanična jezika. Komisija za računovodstvo i reviziju BiH odgovorna je za prevođenje i objavljivanje standarda IFRS i Međunarodnih standarda revizije (International Standards on Auditing). Komisija je delegirala tu odgovornost 2006. godine na profesionalna tela na entitetskom nivou, konkretno Savez računovođa i revizora RS za Republiku Srpsku i Savez računovođa, revizora i finansijskih radnika FBiH za Federaciju BiH.
Konsekventno, SRRF-FBiH i SRR-RS su 2006. godine objavili prevode standarda, zasnovane na verziji standarda sa kraja 2004. godine. SRRF-FBiH je objavio ažuriranu verziju standarda u maju/svibnju 2010. godine. U RS revizori od 2005. godine mogu da koriste priručnik koji je obezbedio Savez računovođa Srbije, koji ima ugovore o prevođenju sa Međunarodnom federacijom računovođa (International Federation of Accountants) i Fondacijom IFRS. Fondacija za IFRS i IFAC dozvoljavaju samo jedan prevod po jeziku za standarde IFRS, ISA i Etički kodeks.
Ta tri jezika su, međutim, dovoljno slična da omogućavaju svim grupacijama da se međusobno razumeju. Ipak, postojanje tri jezika predstavlja izazov zbog toga bi, po zakonima, standardi računovodstva i revizije trebalo da budu objavljivani na svakom od jezika.
Pojednostavljeno, trebalo je pet godina da se prevedu standardi na hrvatski i bosanski jezik, ako je i sa engleskog, mnogo je. Da ne govorim da je postojao prevod na srpski. No valjda treba pet godina da se "računovodstvo" prevede na "računovodstvo", "revizija" na "reviziju","standard" na "standard"... Ili je u pitanju ćirilica? Koja je kod nas ravnopravna.
No takođe odličan izgovor za činjenicu da je povodom razmatranja izvještaja o izvršenju budžeta RS za 2010., parlamentarna većina usvojila i zaključak SNSD-a u kojem se traži da se „obezbedi eksterna kontrola" kvaliteta revizorskog rada i revizorskih izveštaja koju će izvršiti, kako je navedeno, izabrane revizorske institucije, a zbog nezadovoljstva činjenicom da je Glavni revizor konstatovao da je kumulirani deficit budžeta RS veći za 105,8 miliona KM od prikazanog. Reviziju revizije će takođe platiti poreski obveznici. Ured za reviziju institucija BiH je tokom revizije utvrdio postojanje značajnih nedostataka i propusta, pri čemu se najznačajnije nepravilnosti ogledaju u potrošnji sredstava za javne nabavke, reprezentaciju, upotrebu i održavanje službenih vozila, PTT troškove, sisteme internih kontrola, ugovore o djelu, stimulacije i prekovremeni rad, putne troškove te druge vrste nedostataka. U reviziji poslovanja 68 institucija BiH za 2010. godinu utvrđeno je da su ukupni rashodi institucija BiH u toj godini iznosili 977.865.882 KM, od čega je 508 miliona KM potrošeno je za bruto plate i naknade, 125 miliona za naknade troškova zaposlenih, 18 miliona za putne troškove, 10,8 miliona za telefonske i poštanske usluge, 59 miliona za kapitalne izdatke, a 4,2 miliona KM za reprezentaciju.
U Federaciji BiH nijedna institucija i javno preduzeće nisu dobili pozitivno revizorsko mišljenje za 2010. godinu.
3. The Global Competitiveness Report 2011-2012 rangira BiH na 100. mjesto od ukupno 143 ocenjene zemlje, sa ocenom 3,83, ali je u ukupnoj strukturi ubedljivo najlošije ocene dobila za efikasnost javne uprave (130 mesto), transparentnost javnih politika (134), korporativna etika (134), zaštita interesa manjinskih akcionara (139).
U vezi sa tim, nekoliko podataka: Podaci Agencije za statistiku BiH (avgust, 2011) pokazuju da se sektor javne uprave i odbrane, obavezno socijalno osiguranje, u BiH sa 72 406 radnika nalazi na trećoj poziciji po broju zaposlenih, s tim da je broj radnika u ovoj oblasti porastao za 2,3 odsto. Prosečna neto plata u javnoj upravi i odbrani; obavezno socijalno osiguranje je u avgustu 2011. iznosila 1.138 KM, dok je generalno prosečna plata iznosila 822 KM (poređenja radi, prosečna neto plata u prerađivačkoj industriji 587 KM, a u građevinarstvu 553 KM). Statistički godišnjak RS za 2010. objavljuje podatak da je broj zaposlenih u javnoj upravi, odbrani; obavezno socijalno osiguranje 22.797, a prosečna neto plata za septembar 2011. u ovoj oblasti je 1.060 KM (ukupna prosečna neto plata 807 KM, za preradjivačku industriju 564 KM, građevinarstvo 595 KM). Statistički godišnjak FBiH za 2010. navodi da je broj zaposlenih u državnoj upravi i odbrani; obavezno socijalno osiguranje, 46.873, (Podaci po mesecima o broju zaposlenih iz RS nisu dostupni.), prosečna plata za ovu grupu 1.175,80 KM, a poređenja radi ukupna prosečna neto plata za isti mesec je 826,72 KM, dok za zaposlene u prerađivačkoj industriji iznosi 589,11 KM, a građevinu 537,72 KM.
Procena Međunarodnog monetarnog fonda je bila da će administracija u 2011. koštati 8,5 milijardi ili jednu najanižu penziju svake sekunde.
Koliko su transparentne javne politike, samo nekoliko primera, jedna kapljica u moru gluposti koje potapa ovo što se zove država:
- Prema podacima Centra za istraživačko novinarstvo, više puta im je uskraćen pristup informacijama: na upit Predsedništvu o pomilovanim osoba, dobili su odgovor da se obrate Ministarstvu pravde BiH, a iz tog ministarstva su upućeni ponovo Predsedništvo. Podatke o pomilovanim osobama tražili su i od Ministarstva pravde FBiH, ali su ih uputili su ih na Predsednika FBiH. Na upit Vladi Republike Srpske da im se omogući uvid u stenograme sednica Vlade, dobili su pismeni odgovor "Na osnovu člana 34. stav 4. Zakona o Vladi RS (Službeni glasnik RS br. 3/97 i 3/98) a u vezi sa članom 6 tačka b. Zakona o slobodi pristupa informacijama ( SG RS br 20/01) Vlada RS na 8 sjednici održanoj 28.03. 2006. donosi
ZAKLJUČAK
1. Izuzimaju se od dostavljanja i slobodnog javnog pristupa stenogramima sa sjednica Vlade RS bilo kojeg saziva. Izuzeće se ne odnosi na zahtjev nadležnih državnih organa (MUP, Tužilaštvo, sudova) kao i lica koja su učesnici na sjednicama u svojstvu predsjednika ili ministra u vladi).
2. Vlada može u izuzetim slučajevima odlučiti da se dopusti prijestup i izdavanje stenograma.
3. Zaključak stupa na snagu danom donošenja.
Broj: 04/1-012-886/06
Datum: 28.03.2006.
Predsjednik vlade: Milorad Dodik"
Odgovor o datim koncesijama nisu dobili od Komisije za koncesije RS. Nisu im omogućni uvidi ni ugovori o prodaji šume iz JP Šume Srpske. Ministar za boračka pitanja FBiH Zukan Helez odbio je da stavi na uvid podatke o povlaštenim penzionerima i lažnim invalidima. Agencija za lijekove BiH odbija da da podatke o zaposlenima po ugovoru sa obrazloženjem kako bi ugrozili sigurnost njihovih zaposlenika... I mnogo, mnogo sličnih primera.
Korporativna etika? Nagradno pitanje: da li je iko ikad video da je zasedao, recimo, sud časti strukovnih udruženja, osim novinara u i jednom prilikom Suda časti Pravnog fakulkteta zbog poodmaklih krivičnih prijava u Tuzli?! Šta je sa ostalim strukovnim udruženjima?
Mali akcionari? Ko ih pita i za išta i dobiju li ikada ikakve dividende? O tome videti pod Siniša Božić, radovi, a ko njemu ne veruje, uhvatiti na ulici bilo kojeg malog akcionara i priupitati.
Čini se zbrda zdola? Naravno. Ali, to su primeri iz javne uprave, kontrolnih organa, obrazovanja, privrede... Po onoj: Sedi gde si, ni za gde si nisi. Hleb u RS najskuplji je u okruženju, supruga premijera ide u šoping avionom Vlade RS, najviši na dužnosti Federacije BiH na utakmice po Parizu i kojekuda o trošku poreskih obaveznika (i još slike o tome stave na FB), ministar inostranih poslova BiH ide po teniskim turnirima diljem planete o budžetu napred opisanom... Nastaviće se.
* Augije je imao 'blagoslovljeno' stado koje se nije razbolijevalo niti umiralo pa ga nije trebalo ni paziti. Augije, sin Heliosa, boga Sunca, nije mario za svjetovne sitnice poput čistoće vlastite štale
