Da li znaš, i ja sam nekada imao grad
ulice, draga lica u dvorištu
pod kestenom stol, nekada
prašnjava slika i cesta od sna
curice, drugova pjesma
u duši se budi djetinjstvo
Zamisli, miriše lipa i ljeto je tu
kasnije snjegovi, pramen sam magle
pod neonskim svijetlom u zimu
pričam ti, im'o sam druga k'o brata ja
sada pustinja, čežnjiva pisma
pacifik od tuge i sjećanja, kažu sudbina
Ta kurva bol ime mora imati i razlozi
milion priča, al' svaka vodi samo do pustoši
pitam, da li znaš, a znam da ne znaš
nit' ćes ikad shvatiti
a i zašto bi, oprosti, to gorka tečnost
iz mene gluposti govori
Nije nostalgija, ta je romantično
nevino čedo spram ovih stanja
neću da spominjem rat i užase
politiku i slična sranja
neću da ponavljam, pravda ne postoji
ta to je jasno bar
hoću da dopustim suzu ljubavi
sa njom sam divan par
kasno je, znam
Curi noć, svaka je mala vječnost za mene
da, znam, moraš poć, o, kako nervira
kad zadnji autobusi se izgube
pitam, da li znaš, i ja sam nekada imao grad
ulice, draga lica u dvorištu
pod kestenom stol
ah, već sam ti pričao to
