Naši gosti u emisiji bili su: Siniša Vukelić, novinar, Srđan Puhalo, socijalni psiholog Željko Raljić, odgovorni urednik Respekta i Svjetlana Ćelić iz Centra za istraživačko novinarstvo Sarajevo, a oni su odgovarali na pitanja da li građanski aktivizam može uticati na izborni rezultat, na koji način gađani mogu djelovati i gdje su u svemu tome mediji?
Svjetlana Ćelić rekla je da na ovim izborima imamo oko 30 hiljada kandidata i ne smatra da u njihovim kampanjama ima neke bitne razlike u odnosu na ranije izborne godine.
“Istraživanja koja su rađena u proteklom periodu pokazuju da mediji rade po ustaljenom šablonu, tako da ne očekujem da će mediji napraviti neki preokret u mijenjanju mišljenja građana niti da oni u ovom momentu imaju snagu da to urade”, rekla je Ćelićeva u našoj emisiji.
Kada je riječ o građanskom aktivizmu koji je prisutan u Banjaluci, Srđan Puhalo je rekao da imamo problem što oni ne jasno ne govore za koga su.
“Oni više govore protiv koga su i tu ja vidim jedan ziceraški pristup. Bilo bi fer da neko stane iza nekoga i kaže jasno zbog čega je podržao nekog kandidata ili neku političku opciju. Kada aktivisti stanu iza nekoga to obično bude i kontraproduktivno, jer se onda tom kandidatu odmah prilijepi etiketa izdajnika ili stranog plaćenika tako da je upitno da li je uopšte potrebno da se aktivisti izjašnjavaju. Aktivizam koji se dešava u Banjaluci u proteklih nekoliko mjeseci polako je razbio strah od vlasti. Sada imamo grupu ljudi koja je spremna da prođe centrom Banjaluke i da imenuje nekoga za koga misli da je lopov, a to do sada nije bilo tako”, rekao je Puhalo.
Siniša Vukelić rekao je da kod nas sve prolazi i da se sve može relatizovati i reći.
“Sva hapšenja u kojima su političari bili učesnici korupcije ili kriminala kaže se da im je to napakovano, zbog politike ili nacionalizma. Onda na kraju možemo reći da je očigledno da građani gutaju tu priču i da to prolazi. Stranački programi se razlikuju, ali te programe niko ne čita, a čak ni lideri stranaka ne provode te programe, pa imamo situaciju da neko ko u svom programu ima socijaldemokratiju priča o naciji i borbi za borce, dok imamo stranke desnice koje govore o socijalnoj pravdi. Program služi samo za registrovanje partije”, rekao je Vukelić u emisiji i dodao da zaprepašćuje to što ljudi godinama ne žele da kažu svoje mišljenje.
Željko Raljić rekao je da od 1997. godine do danas RTRS-om upravlja samo jedna politička opcija i nikada ni jedna druga politička opcija, iako je bilo različitih vlada, nisu imale priliku da vladaju javnim servisom.
“Sticaj okolnosti uz međunarodni faktor doveo je do takve situacije. Mijenjali su se direktori, ali ne i politika te medijske kuće, a kako stvari stoje ona se neće promijeniti u skorije vrijeme. Imali smo situaciju da je direktor RTRS-a imenovan na tu funkciju po treći put što je u suprotnosti ne samo zakonu, nego i ustavu”, rekao je Raljić u našoj emisiji.
U predizbornom periodu pred lokalne izbore u Bosni i Hercegovini razgovarali smo i o građanskim protestima u Banjaluci, o tome kako su mediji izvještavali o tom događaju i koliko ti protesti mogu doprinijeti „drugačijem“ izbornom rezultatu?
Pogledajte emisiju:
Prethodne emisije možete pogledati :
BUKA TV: Šta političari nude biračima? (VIDEO)
BUKA TV : Kako izabrati manje korumpiranu vlast? ( VIDEO )
