Jelena Mijać, učiteljica. Duže od pola veka pamtim ime učiteljice koja mi je predavala samo u prvom razredu osnovne škole. Pamtim je po ozbiljnosti sa kojom nas je slušala, svakog učenika u razredu sa istom pažnjom i poštovanjem, pamtim kako je za svakoga od nas donosila posebno pripremljene zadatke, prilagođene svim razlikama koje među učenicima postoje. Pamtim kako smo bili zbunjeni kada je otišla ali i kako smo zapravo bili pripremljeni da nastavimo uspešno učenje u novim okolnostima, sa novom učiteljicom.
Setio sam se svoje učiteljice u trenutku kada sam saznao da nas je napustio Vojin Dimitrijević i to me je na trenutak zbunilo. Ali, ta asocijacija mi je pomogla da u jednu reč sažmem šta je Vojin bio u mom životu, a verujem i u životima mnogih – UČITELJ. Nikada mi nije bio profesor, nikada mi nije držao predavanja, privatne časove. Imao sam sreću da sa njim politički, a potom i u okviru civilnog društva sarađujem, da ga slušam i posmatram u rešavanju malih i velikih, lakih i teških problema, u komunikaciji sa najneverovatnijom galerijom malih i velikih, lakih i teških ljudi. Imao sam sreću da na taj način od Vojina učim i nadam se naučim da su doslednost, koju mnogi čitaju kao odlučnost, i pristojnost, koja je mnoge zbunjivala, osnov samopoštovanja i poštovanja drugih.
Njegov stručni i ljudski autoritet je bio neupitan i čini mi se da je svoj profesionalni i društveni status shvatao kao obavezu da u svakoj situaciji pomogne u rešavanju problema, onoliko i kako može. Samo njegovo prisustvo davalo je viši stepen važnosti i ozbiljnosti nekom događaju. Zapravo je malo, retko i kratko govorio ali se izgovoreno pamtilo i uvek pomagalo da se tema sagleda u svojoj potpunosti i da se na osnovu toga pronađu uspešna rešenja. Njegov stručni i ljudski autoritet, njegova doslednost i pristojnost bili su neprijatan izazov nedemokratskom, fušerskom sistemu u kome je živeo i radio. Pravni fakultet u Beogradu ga je 1998. godine prevremeno penzionisao.
Formalni razlog je bio njegovo neprihvatanje Zakona o univerzitetu koji je ukidao autonomiju univerziteta i njegovo odbijanje naloga da profesori moraju potpisati novi ugovor kojim zapravo prihvataju zakon. Mislim da su to bili samo izgovori da se sa fakulteta skloni profesor koji svojim profesionalnim i moralnim ugledom „kvari studente” i postavlja kriterijume sa kojima je samo mali broj kolega mogao da se poredi.
Vreme je pokazalo da se protiv nekih koji su Vojina oterali sa Pravnog fakulteta danas vodi istraga zbog primanja mita. Vojin je postao svojevrstan simbol za ljudska prava, ne samo zato što je znao sve pravne aspekte koji ih regulišu i što je ljudska prava sagledavao u njihovoj dinamičnoj složenosti.
Za razliku od mnogih koji o ljudskim pravima samo lepo govore on ih je i poštovao prema svakome u svakom trenutku. A govorio je između ostalog i sledeće: „Nisu sva ljudska prava žestoko politička, ali država može propasti zbog nedostatka ljudskih prava. To je jedan od razloga što je propao SSSR.
Država ne može opstati sa nemotivisanim stanovništvom, sa stanovništvom koje je u neizvesnosti zato što se pravo ne poštuje. Uloga prava je da vam da nekakvu izvesnost u životu, uključujući to šta smeš a šta ne smeš da radiš.” (,,Vreme”, 2000. g.) Ili: „Ako se nasluti da iza nekih nereda ili protesta stoje neke leve snage, ne daj bože anarhističke, onda treba postupati vrlo oštro. Ako se nasluti da stoje neke desne snage, pod kapuljačama ili bez kapuljača, onda počinjemo da bivamo vrlo pipavi.
Uopšte, ovde vlada strah od desnice, a uticaj leve snage je tako slab, da se sa njom može raditi šta se hoće”. (,,Peščanik”, 2011. g.) Ili ,,Prvo što mnogima pada na pamet jeste da je razlog za ovako štedru podršku vlastima koje tolerišu kršenje ljudskih prava traženje što šire podrške u međunarodnoj zajednici u kampanji za sprečavanje priznanja državnosti Kosova i Metohije. Ovo je, naravno, blizu pameti, ali: zašto zvanična Srbija s tolikom lakoćom odvraća oči od teških kršenja ljudskih prava u svetu, koja su postojala bar u nekim gore navedenim primerima, i nije li cena za eventualno nepriznavanje Kosova za Srbiju prevelika – u moralnom, pa i u praktičnom, smislu?” (,,Peščanik”, 2010. g.)
Učitelj je nekada bilo poštovano zanimanje jer znanje koje je prenosio nije trajalo samo do dobijanja ocene već je trajalo mnogo duže, ne retko za ceo život. Navedeni citati su mali primeri onoga što nam je, što mi je, ostavio Vojin Dimitrijević. Učitelj.
Tekst je preuzet iz Politike
Od istog autora:
Miljenko Dereta: Obesmišljavanje demokratije
