Bez radikalnih rezova do kraja godine u Srbiji sledi grčki scenario, kaže ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički i objašnjava da je „grčki scenario” onda kada država nije u stanju da finansira dugove, a dug je toliki da čitava zemlja radi samo da bi platila kamate koje sve više rastu.
Mnogo toga ukazuje da se po „grčkom scenariju” uveliko snima socijalni dokumentarac srpskog društva. Bankrot se, kako znamo, nije dogodio Grčkoj. Nije ni Srbiji, iako su pretnje ozbiljne, a kamate na zaduženost od preko 25 milijardi dolara ove godine odnose milijardu dolara.
Grčka kriza nastajala je decenijama kada su vlade u Atini jedna za drugom populistički kupovale socijalni mir zadužujući zemlju. Zvuči poznato? I ovde su razne vlade obećavale kule i gradove da bismo dogurali do toga da Srbija ima najveći budžetski deficit u Evropi. U najboljem slučaju tek za desetak godina javni dug moći će da se vrati na 45 odsto bruto domaćeg proizvoda. Za razliku od Grčke, dobra vest je da je svaki stanovnik Srbije zadužen u proseku 836 evra, što je najniže u Evropi i direktna je posledica niskog standarda građana.
Faktor međunarodnih kreditora koji zahtevaju gvozdenu fiskalnu disciplinu i rigoroznu štednju; MMF je u Grčkoj, istina, samo jedan član trojke koja je, uz Evropsku centralnu banku i EU, jedan od garanta grčke finansijske budućnosti.
I Srbija će brzo morati da potpisuje aranžman sa MMF-om.
Stroge mere štednje kao uslov za stranu finansijsku pomoć dovele su u Grčkoj do smanjenja plata zaposlenih u javnom sektoru i penzija, što je dogovorena srpska perspektiva.
U Srbiji se, kao i u Grčkoj, povećavaju porezi u pokušaju vlasti da popuni ispražnjenu državnu kasu. Namet je toliki da se, u obe zemlje, mnogi mali i srednji biznisi zatvaraju, tačnije preseljavaju u sivu zonu, ostavljajući državu bez očekivanog prihoda.
Nezadovoljstvo ljudi merama štednje je, istina, eksplozivnije u Grčkoj nego u Srbiji, ali to ne znači da i srpski sindikati neće ljude izvoditi na trgove i ulice.
Grčka kriza dovela je do rasta popularnosti neonacističke stranke Zlatna zora. Zar ova vremena krize i u Srbiji ne pomažu jačanju kleronacionalističkih, ultradesnih neonacističkih, rasističkih ili homofobnih formacija? Skripte istog scenarija.
Sada sledi provokativno pitanje. Da li ekonomska kriza u Srbiji slabi demokratiju?
Grčki predsednik Karolos Papuljas je nedavno, povodom 40 godina obeležavanja obnove demokratije posle pada vojne diktature, izjavio da je kriza posle sedam godina recesije „oslabila demokratiju”, da je kvalitet rasprava u parlamentu i donošenja političkih odluka „duboko” pretrpeo posledice takvog stanja u zemlji.
Srpska demokratija poslednjih godina takođe je ranjiva. Nagrizena sebičnom partijnošću i slabim institucijama, pritisnuta netolerancijom, korodirana korupcijom od sudstva do prosvete, obeležena udarima na medije…
Suviše sličnosti da bismo o „grčkom scenariju” govorili tek kao o mogućnosti za buduća vremena. Bolje da se suočimo sa surovom stvarnošću u okviru premijerovog „jasnog plana za uspostavljanje stabilne ekonomije, čvrste države sa uređenim javnim finansijama”, „Moraće malo da boli da ne bi kasnije mnogo više bolelo”, kaže još ministarka Udovički. Kakvo crno „malo”. Boleće ozbiljno i bolje je ne biti „mekog srca”, i to otvoreno reći, nego se koristiti anesteziološkom retorikom.
Politika.rs
