Pošto novine, časopisi i knjige nisu najefikasnija sredstva ubeđivanja, razumljivo je da se ubeđivači okreću moćnijim sredstvima: filmu, televiziji i radiju. Ova sredstva – unutar jednog sistema vlasništva i kontrole – kako po svom obliku tako i po strukturi, odgovaraju potrebama toga sistema. Sistem nema potrebu za čitanjem i razmišljanjem već za gledanjem i slušanjem.
Knjiga tera čoveka da misli, televizija ga omamljuje; knjiga ga osamljuje, film i televizija ga vraćaju grupi; sadržaj knjige doživljava se individualno, sadržaj filma i televizije kolektivno; čitanje zahteva intelektualni napor, gledanje udoban smeštaj; čitati se može polagano i po malo, gledati se mora brzo i mnogo; knjiga se može ponovo čitati, televizijsku seriju teško je ponavljati; knjiga je jevtina za proizvodnju ali vredna za čitaoca; film, televizijske i radio emisije su skupe za proizvodnju ali obično jevtine za potrošnju; knjigu proizvodi ličnost za druge ličnosti, televizijske serije proizvode grupe za masu; knjigu čitaju iskusni znalci, televiziju gledaju neiskusni i slabije obrazovani potrošači; knjiga je produžetak ljudskog razuma, televizija ljudskog tela; knjiga je nepismene učinila podređenima, televizija im je povratila poljuljani ugled; knjiga zadovoljava lični ukus, televizija masovne nagone; knjiga je kulturno dobro, televizijska serija potrošna roba; knjiga se može čitati kad se hoće, televizija se gleda kad se mora; knjiga obično podučava i vaspitava, televizija zabavlja i eksploatiše; knjiga informiše, televizija manipuliše (reklama, propaganda, indoktrinacija); knjiga zahteva razumevanje bez obaveze slaganja, televizija podstiče slaganje bez obaveze razumevanja; knjiga omogućava stvarnu komunikaciju, televizija sprečava komunikaciju (broj onih koji odašilju poruke u odnosu na broj onih koji te poruke primaju čudesno je mali); knjiga je učionica bez ograda, televizija je zatvor bez zidova; knjiga je stvorena za one koji se čude i misle o životu, televizija je izmišljena za one koji se čude ovima što misle.
Isječak iz djela Đure Šušnjića Ribari ljudskih duša: Ideja manipulacije i manipulacija idejama (1976), iz poglavlja: Prenosnici poruke
