Naročito je bio popularan u Crnoj Gori, gde je i rođen, i u Bosni i Hercegovini, gde je studirao. Pod uticajem studentskog života i velikih prijateljstava stvarao je svoje najveće hitove, a 1975. godine objavljuje prvu pesmu “To sam ja”, koja je u to vreme dobila status studentske himne.
U vreme najvećeg uspeha Šobić se povukao sa muzičke scene. Za Šobića kažu da je fenomen jer ga većina ljudi koja se nije ni rodila kada je on zvanično prestao da se bavi muzikom gleda kao idola i uživa u njegovim pesmama.
U javnosti su kružile priče da je nestao bez traga, da se zamonašio, a neki su govorili da je mrtav, pojedini da se nastanio u Herceg Novom, a najčešće se govorio da je prerana smrt njegove sestre, uticala da se nakon toga povuče sa muzičke scene.
Dolaskom društenih mreža i Jutjuba njegove pesme kao da su“oživele”, pa neretko vidimo I neke citate iz njegovih pesama.
Za B92 Vanja Radovanović, Šobićev sestrić , na pitanje o razlozima povlačenja sa scene govori da sve urbane legende i legenda koja prati Šobića je imala raznorazne varijante i da je imao prilike da čuje svakakve.
“Nisam siguran koliko bi istina u ovom slučaju bila bitna ljudima i da li bi je prepoznali među toliko verzija iste, a i nije na meni da rušim mitove, pogotovo one koji su veličanstveni kao ovaj. Kao i svi i ja imam svoje pretpostavke oko toga zašto se povukao, zbog čega se nikada nije vratio na scenu i slično, ali on je jedini koji može da odgovori na to pitanje. Mogu vam reći da nikada nije prestao da stvara i da je to što je napisao posle povlačenja iz javnosti, remek delo za koje je ostala uskraćena naša kulturna baština.“
Vanja je zahvalan što je imao priliku da odrasta uz te pesme i da ga one “vaspitavaju”, i čini se efikasnije nego bilo koje druge ističe Vanja, ali poštuje njegovo pravo da ih nikada ne snimi.
Vanja je frontmen Šobić tribute benda koji je počeo sa idejom da se Šobić vrati na binu, prvi koncerti su upravo zbog toga bili zakazani , ali se to još uvek nije dogodilo, mada sestrić veruje da će doći trenutak da zapeva zajedno sa svojim ujakom na sceni neke od najlepših pesama jugoslovenske muzike.
“Zna on često da dođe na svirku i da čuje, obično negde iz prikrajka, oseti atmosferu i energiju. Obzirom da mu se svakodnevno javljaju ljudi sa svih strana sveta i šalju poruke, a neki uspevaju i da ga upoznaju, verujem da je svestan koliko ga ljudi vole i poštuju i koliko je mladih među njima. Nije tip koji previše priča o takvim stvarima, no sigurno mu je drago da njegova poruka i dalje tako snažno odjekuje među ljudima i isplivava na površinu kroz gomilu gluposti kojima smo prepušteni.”
Pre pet godina Miladin Šobić doživeo je moždani udar, a oporavak je bio dug. Šobiću je 2016. godine u Podgorici uručena Trinaestojulska nagrada za životno delo.
Uručenju nagrade je prethodila peticija, koju je za kratko vreme potpisalo više od 5.000 ljudi.
“Mogu reći da je veoma dobro u šta imaju prilike da se uvere svi koji ga sretnu. I dalje neumorno svira i ja se najiskrenije nadam da ću imati bar jednu priliku da budem u publici i delim radost gledajući majstora na delu. Ovoga puta javno“, za B92 govori Vanja Radovanović.
