Сер Ентони Хопкинс: Не питај ништа, не очекуј ништа

Хопкинс се на екрану у филму Кад јагањци утихну појављује читавих 17 минута. Логично, најкраћа главна улога која је добила Оскара. Фун фацт 2: Није трепнуо ниједном. Још кад су га питали је ли он то вежбао, само је одбрусио: ''Какво глупо питање, шта ту има да се вежба. Само држиш очи отворене''

Margita Milovanović / 20. новембар 2016

 Ентони Хопкинс, сложићете се, шири неку фину осунчану ауру смирености, одмерености и софистицираности око себе (иако вам на помен његовог имена вероватно прво на памет падне неки крипи кадар из филма Кад јагањци утихну). Носи она ланена одела, с лила марамицом у џепу, жуте „Цонверсе" патике, чарапе на пруге - а и живи тако некако ''жуто'', осунчано, хтедох рећи, на белим пешчаним плажама Малибуа са својом трећом супругом, Колумбијком Стелом; слика, свира клавир и ''живи добар живот''.

 

''Више не осећам потребу да се доказујем. Све је другачије јер више не дајем пет пара шта ће ко мислити.''

 

Да би му се ушло у срж - у ствари приближило јој се, јер је немогуће приступити јој комплетно - треба причати о дубокој усамљености у детињству, бруталности с којом се сусрео у школи, и безвредности коју себи приписује на послу, у војсци и (инсистира) на сцени. То је као истраживање глумачке тамне стране - пронаћи корене оним иконичним, моћним и комплексним карактерима Ханибала Лектера и Джона Талбота. Но, он говори да ''није то 'јадан ја'''. Онда почиње своју причу у себи својственом маттер-оф-фацт маниру, оним скоро раздраганим гласом.

 

Делује ли вам вероватно да је његов рођени деда рекао да Тони има велику главу, али је велика штета што у њој нема ничега? Да, знам, ни мени. Нити да су га звали Дамбо, шамарали га и завртали му уши јер није разумео аритметику. Но, добро, то неодољиво подсећа на ону причу да је Ајнштајн имао кеца из математике (што је иначе мит, али, океј, разумете). Кад смо код деде, био је вегетаријанац, непушач, пекар, селф-едуцатед и марксиста, није пио, рекреативно је боксовао. Можете онда мислити што се нису слагали. А мало парадоксално кад зађете у проблематику поменутих породичних односа, отац га је научио важности самоодбране.

 

Отац га је такође охрабрио да почне да се школује код куће, мада на сасвим неконвенционалан начин. Купио му је брдо енциклопедија и, иако није умео да сабира, знао је висину Емпајер стејт билдинга и раздаљину између наше планете и Месеца.

 

''Учио сам општекултурне ствари, оно што друга деца нису знала'', објашњава. ''Мучила ме је дислексија, али са 14 година читао сам Историју руске револуције Троцког. Знао сам да нисам глуп. Био сам врло бистар, врло паметан, само ми је требало много година да заиста поверујем у то.''

 

Страх од неуспеха прогањао га је годинама, говори. У војсци се сусрео с готово идентичним малтретманом који га је газио у школи, на неком послу који је радио као тинејџер, непрекидно, годинама, свуда. Године 1960. изашао је из војске (од водника испраћен речима ''Хвала богу више!'') и придружио се малом позоришном друштву из ког је такође био отпуштен. Због недисциплине, је ли. Решио је да се научи дисциплини, па се запутио право на лондонску Краљевску академију драмских уметности и 1963. године почео из почетка у регионалном театру. ''Требало ми је много година и за то да постанем дисциплинован.''

 

Пожелео је да буде глумац, у ствари, кад је у пекару његовог оца свратио Ричард Бартон; херој Јужног Велса као локални момак који згрће холивудску лову, инстант је петнаестогодишњег Тонија увукао у маштарију да је то - то. ''Помислио сам: једног дана, желим да будем овакав.''

 

Иако је у позоришту радио с Лоренсом Оливијеом, био му падаван, мењао га кад је овај добио упалу слепог црева, није га претерано опчинило. Нити је мислио да ће бити истрајан у томе, а још му је било и досадно.

 

''Најнесмотреније од мене било је што сам ишетао са сцене Националног позоришта 1973. године, усред играња Магбета'', прича он. ''Лјуди су били бесни и кивни, али тада је то била најбоља ствар коју сам урадио за себе. Напросто сам схватио да нисам за позориште. Нисам био добар са Шекспиром и нисам се ту уклапао. Осећао сам се масно и прљаво тамо.''

 

Ох, наравно да су људи говорили да не можеш да напустиш позориште и Оливије је писао како је улогу Едгара његов протеже одиграо као ''мачка с мишем у зубима'', али Тони је желео другачији живот. Те даске су дефинитивно биле досадне. А и мислио је, признаје, да су неке његове колеге то много боље умеле да раде, попут Джуди Денч, рецимо. Нјега то није занимало. Јер, и кад вам изађе супер критика, и све је бајно, схватите да треба да то исто радите још најмање девет недеља, рутина, све исто, а кад вам разводница понуди кафу неке осме недеље, ви бисте радије конопац да се обесите.

 

Склон досађивању, монотонију која се у њему чаурила док је путовао по Британији с позоришном трупом и животарио по брвнарама, почео је да залива алкохолом. И док су његови савременици попут Мајкла Кејна и Теренса Стемпа харали узбудљивим светом партијања, уз Битлсе и Стоунсе, Хопкинсу се читава деценија чинила безнадежно депресивном.

 

''Мрзео сам шездесете'', виче. ''Опијао сам се да заборавим. Преспавао сам еру Битлса. Памтим једино тмурне ноћи током којих сам углавном био комиран.''

 

А 1972. године опијао се и по Југославији док је снимао ар анд Пеаце. Каже како су се све време уништавали од вињака и испушили камион цигарета; о, а цигарете је волео још више од цирке. Баш се лепо забавио и треба да смо поносни на то што наше земље евоцирају и неке фине успомене код неког припадника васколиког Холивуда, уместо да једино познају Анђелинин Ин тхе Ланд оф Блоод анд Хоне сентимент. Ја бар јесам.

 

Током година радио је са неколико млађих глумаца који су га подсетили на њега самог из времена кад је био млад, познат и арогантан. Али, каже, воли лоше момке. Расел Кроу је бад бо, Ричард Бартон је био. ''И ја сам одувек био лош. И још увек сам.''

 

Сада је трезан већ више од 40 година. Стао је онда када је схватио да кад ујутру устане нема појма где је био читаве ноћи. У децембру 1975. године пробудио се стотинама километара од куће, у некој хотелској соби у Аризони, без икакве идеје зашто је и како тамо доспео. Одатле је отишао право у „Анонимне алкохоличаре". ''Само сам рекао себи: доста ми је овога! Нисам желео да наставим да се осећам тако лоше. И не недостаје ми пиће, уопште. Никад се не бих вратио у то стање. Сад волим енглески чај и бисквите.''

 

Кад јагањци утихну Хопкинсов је најславнији филм, са, подразумева се, најславнијом улогом - бриљантног, лукавог, психотичног серијског убице Ханибала Лектера, за коју је и освојио Оскара 1992. године. Филм је био изузетно успешан; Джоди Фостер је, такође, приграбила једног златног човечуљка за најбољу глумицу, а освојене су и категорије за најбољи филм, најбољег редитеља и најбољи адаптирани сценарио. Фун фацт: Хопкинс се на екрану појављује читавих 17 минута. Логично, најкраћа главна улога која је добила Оскара. Фун фацт 2: Није трепнуо ниједном. Још кад су га питали је ли он то вежбао, само је одбрусио: ''Какво глупо питање, шта ту има да се вежба. Само држиш очи отворене.''

 

Највећа и једина мана овог филма је што због тих 17 минута није могао да одигра улогу (наменски за њега писану) Денија Дрискола у Мућкама чији је велики фан, јер се, ето, снимало у исто време, па је Денија морао да глуми Рој Мардсен.

 

Пореклом Велшанин, признаје носталгију за својим британским коренима (ето, воли енглески чај). Али дом је за њега Америка. Мотели, амерички доручак, џанк храна пуна холестерола, ветровита Монтана, Ајдахо, бесциљна вожња оним широким америчким ауто-путевима, дефиниција су романтике.

 

''Постоји дивни дух самовања у Америци.''

 

Делује као да би стварно могао да буде Американац, тамо у тој својој сунчаној Калифорнији, у Малибуу. Да слика пејзаже, носи ланене панталоне и буде срећан. Него, увек је из њега избијао тај вајб који носи од малих ногу - маргина, усамљеност, цинизам и, најчудније, на тренутке неки бизарни оптимизам. Питали су га 2010. године у неком интервјуу шта је за њега савршено вече. ''Гледање Моб ивес на телевизији код куће. Немам много пријатеља; у суштини сам усамљеник. Као дете сам био изолован и никад ни са ким нисам истински био близак. Не питај ништа, не очекуј ништа. То је мој мото. Сви смо само гомила грешника која тумара около у мраку.'' Можда је зато велики филантроп...

 

Увек некако амбивалентан када се о глуми говори, а још када у обзир узмемо и његове амбиције да прави музичке светске турнеје (јер је, је ли, виртуоз на клавиру) и да му сликање прилично добро иде, издаје дискове, отвара изложбе, суптилно се наметне питање његовог о(п)станка у филмском свету. У више наврата је сугерисао да би се лако апсолутно повукао, али и кад се дешавало да се као ''пензионише'', увек би се враћао. Барем до сада.

 

''И даље уживам у глуми, али за мене ту више нема изазова. Уопште. Међутим, што сам незаинтересованији, то ми се више улога нуди. Лепо је имати неки континуитет, у суштини. Верујем да се у једном тренутку тако постигне стање у коме сте потпуно опуштени и зен.''

 

А ми? Шта ћемо ми ако оде? Како да будемо зен?

 

''Спенсер Трејси рекао је неком приликом Лоренсу Оливијеу: 'За кога ти себе сматраш?' И био је у праву - и да сутра престанем да глумим, свет неће стати. На крају дана, све је то неважно.''

 

Океј. Али није океј.

 

А и снима се есторлд с унапред најављених милион сезона. Бар то.

 

 

 

 

 

Одабране улоге Ентонија Хопкинса

 

 

 

Никсон

 

У другом филму у "председничкој" трилогији Оливера Стоуна, Хопкинс је покушао да одигра Ричарда Никсона другачијег од оног у вицевима.

 

 

 

Кад јагањци утихну

 

Ханибал Лектер заувек ће остати улога која је дефинисала и одредила Ентонија Хопкинса.

 

 

 

Упознај Джоа Блека

 

У овом уратку заснованом на филму Смрт иде на одмор, Хопкинс је добио ролу Била Париша, милијардера којем се спрема неизбежна смрт.

 

 

 

Побуна на броду Баунти

 

Једна од најбољих варијација на чувени догађај из 1787. године. Капетан Блај је на челу злосрећног пловила, а ту су и Мел Гибсон, Данијел Деј Луис и Лијам Нисон.

 

 

 

есторлд

 

 Нови хит ХБО-а вратио је и Ентонија Хопкинса на оно што се некада звало "мали екрани". Занимљиво је гледати га у серији која се тек развија.

 

 

 

 

 

Извор

 


Бука препорука

Тема

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.