Godina kada se Evropa zaledila: Velika zima 1709. bila je najveća u 500 godina, a njen uzrok je do danas misterija

Početkom 1709. Evropa se zaledila i tako zaleđena ostala mesecima. Ova čudna zima je odnela živote velikog broja Evropljana i poremetila dva velika rata - ali do danas ne postoji konačno objašnjenje njenog uzroka.

Nacionalna geografija Srbije / 25. Novembar 2021

Tokom prvih nekoliko dana 1709. temperatura se naglo spustila - što inače nije neobično za evropsku zimu. Ali te 1709. to nije bila uobičajena zima.

Kada je 6. januara svanulo jutro, kontinent je bio zaleđen od Skandinavije do Italije i od Engleske do Rusije i nije se zagrejao naredna tri meseca. Tokom najgore zime u 500 godina vladala je i nestašica hrane koja je - pored ekstremne hladnoće - bila uzrok stotine hiljada smrtnih slučajeva samo u Francuskoj. Engleski naučnik Vilijam Deram napisao je: "Verujem da je mraz veći od bilo kog koji ljudi pamte".

Zima 1709. u Francuskoj

Zemlja koja je najviše bila pogođena strašnom hladnoćom bila je nesumnjivo Francuska. Prethodna godina im se završila loše, a ni 1709. nije bolje počela. Francuski seljaci su imali lošu žetvu, bili su opterećeni porezima i regrutacijom za Rat za špansko nasleđe. Hladni dani počeli su već 1708. godine, ali nisu bili ništa u poređenju sa onim što se dogodilo u noći između 5. i 6. januara.

Kako tada nije postojala vremenska prognoza, niko nije mogao da se pripremi za ono što je postalo poznato kao Le Grand Hiver. Hiljade ljudi je umrlo od hipotermije, a nisu bile pošteđene ni životinje: veliki broj stoke se smrzao u štalama.

Reke, kanali i luke su bili zaleđeni, a sneg je navodno blokirao puteve širom Francuske. U luci Marsej na obali Sredozemnog mora, i na različitim tačkama duž reka Rone i Garone, led je mogao da izdrži težinu natovarenih kola, što znači da je bio debljine oko 27 centimetara. U gradovima u koje su zbog neprohodnosti prestale da stižu namirnice, očajni stanovnici su bili primorani da spale sav nameštaj koji su imali kako bi se ugrejali. U Pariz nisu stizale namirnice tri meseca.

Čak i oni dobrostojeći, koji su imali zalihe hrane i pića, nisu imali koristi od toga jer su se njihove namirnice zaledile do neupotrebljivosti. U tečnom stanju su ostala samo žestoka pića poput vodke, viskija i ruma. Zima je držala i bogate i siromašne u svom ledenom stisku. Prostrane vile sa velikim prozorima građene su za prikazivanje, nisu bile praktične. U Versaju, vojvotkinja od Orleana, snaja kralja Luja XIV, pisala je rođaku u Hanoveru: "Sedim kraj vatre koja bukti, imam paravan pred vratima koja su zatvorena. Sedim ovde sa krznom oko vrata i nogama u džaku od medveđe kože, a još drhtim i jedva držim olovku . Nikad u životu nisam videla zimu kao što je ova, koja zamrzava vino u flašama."

Velika zima

Širom ostatka Evrope primećeni su mnogi do tada neviđeni efekti hladnoće. Brojni svedoci su zabeležili kako je nagli pad temperature učinio naizgled čvrste predmete krhkim. Stabla bi se razbijala uz zapanjujući zvuk pucketanja, kao i crkvena zvona.

U Londonu, "Veliki mraz" (The Great Frost), kako je postao poznat, zaledio je Temzu. Kanali i luka u Amsterdamu doživeli su sličnu sudbinu. Baltičko more je bilo čvrsto četiri meseca, a prijavljeno je da su ga putnici prelazili peške ili na konjima. Zaledile su se skoro sve reke na severu i u središnjem delu Evrope. Čak su se i topli izvori Ahena u današnjoj Nemačkoj zaledili. Teško natovareni vagoni vukli su se jezerima u Švajcarskoj, a vukovi su ulazili u sela tražeći bilo šta da jedu – najčešće su se zadovoljavali telima preminulih od zime.

U Jadranu su brodovi ostali zarobljeni u ledu, a njihove posade su stradale od hladnoće i gladi. U Veneciji su se za kretanje po gradu koristile klizaljke umesto gondola. Obilnim snežnim padavinama potpuno su bili odsečeni Rim i Firenca. U Španiji se reka Ebro zaledila, a čak su i u toploj Valensiji masline bile uništene hladnoćom.

Zima je imala posledice i na politiku. Borbe između Francuske i Britanije u Ratu za špansko nasleđe su odložena dok se Evropa nije zagrejala. A istoričari smatraju pobedu Petra Velikog nad Švedskom u bici kod Poltave u junu 1709. odlučujućim trenutkom transformacije Rusije u regionalnu silu. Petar je za svoju pobedu delimično mogao da zahvali oslabljenoj švedskoj vojsci, čiji su mnogi vojnici poginuli zbog hladnih zimskih temperatura.

Proleće

Međutim, hladnoća je bila samo prva u nizu nevolja koje su zadesile Evropu te godine. Temperature su ostale nenormalno niske do sredine aprila, a kada su se konačno otopili, sneg i led su doneli poplave.

Bolest je bila prisutna tokom cele godine. Epidemija gripa je izbila u Rimu krajem 1708. godine, a nastupajuća hladnoća i glad samo su pomogli u širenju virusa, koji se pretvorio u pandemiju koja je trajala širom Evrope tokom 1709. i 1710. Te godine je stigla i kuga iz Osmanskog carstva preko Mađarske.

Ali od svih muka koje su zadesile Evropu, glad je bila najgora. Posledice nestašice hrane trajale su tokom cele te i sledeće godine. Žitarice, vinova loza, povrće, voćke, stada i su bili uništeni, a zbog dugog mraza nije bilo moguće zasaditi ništa novo. Situacija je izazvala porast cena žitarica čak šest puta tokom 1709.

U Francuskoj je kralj Luj XIV organizovao podelu hleba i obavezao aristokratiju da učini isto. Takođe je pokušao da registruje sve žitnice kako bi izbegao gomilanje, poslavši inspektore da se uvere da se pravila poštuju. Ali protiv nemilosrdne bede tog vremena, takve mere su bile beznačajne. Usledilo je i nasilje, gladan narod je organizovano upadao u pekare i pravio zasede kada bi nailazili konvoji sa žitaricama. 

U Francuskoj je u periodu između 1709 i 1710. bilo 600.000 više umrlih nego u nekoj prosečnoj godini u to vreme, i 200.000 manje rođenih. Usledio je deficit stanovništva koji je kočio ionako slabu ekonomiju.

Uzrok hladnoće

Ova zima, koja je proglašena najhladnijom za 500 godina i danas zbunjuje klimatologe.

Iznete su različite teorije o događaju. U godinama koje su prethodile 1709-oj, brojni vulkani širom Evrope su eruptirali, jedan na Kanarskim ostrvima, jedan na Santoriniju i Vezuv. Ogromne količine prašine i pepela u atmosferi smanjile su količinu sunčeve svetlosti koja je stizala do Zemlje, 1709. godina takođe spada u period poznat kao Maunderov minimum (1645-1715), kada je emisija sunčeve energije značajno smanjena. O tome da li je kombinacija ovih događaja stvorili katastrofu te zime, i dalje se raspravlja.

Ova priča je objavljena u časopisu National Geographic History za januar/februar 2017.


Buka preporuka

Tema

Najnovije

Posmatrajte događaje izbliza.

Prijavite se na naš Newsletter.