Sana Garić je muzičarka i umjetnica iz Beograda poznata po autorskoj elektronskoj, pop i rok muzici u svom solo projektu i radom sa bendovima ”Svemirci” i grupa ”Beograd”. Ističe se po jedinstvenom stilu pjevanja, sviranja klavijatura i sintisajzera, a pogotovo po svježim pjesmama i savremenoj muzičkoj produkciji. U njenom dosadašnjem radu je najzapaženiji debi album "Svet za nas" iz 2016. godine koji spada u jedan od najuspješnijih albuma elektronske, alternativne, i pop muzike u Srbiji i regionu. Album "Svet za nas" je poznat po hitovima kao što su "Mantra" i "Cvet na vodi." Sa svojim bendom aktivna je na domaćoj sceni i prije pandemije korona virusa obišla je region i održala preko stotinu koncerata.
Neki od značajnih koncerata bili su nastup na festivalu INmusic u Zagrebu na kojem su te godine nastupili i ”Nick Cave & The Bad Seeds”, ”Interpol”, ”David Byrne”, ”St. Vincent“ i mnogi drugi poznati muzičari, te svirke na novosadskom EXIT Festivalu, Festivalu muzičkog dokumentarnog filma “DKSG“, festu ”Morski ritam života” u Herceg Noviom, niškom “Nišville džez festivalu“, te ”Beer Garden” i koncertu ”Za Koju” koji je održan u beogradskom Elektropioniru.
Tokom pandemije Sana Garić je najavila i novi album pod naslovom "Naočare za srce", koji će biti objavljen na proljeće. Album "Naočare za srce" su do sada predstavila tri video-singla za pjesme "Deo sebe," "Prirodno," i "Sobe".
Pored komponovanja autorskih pjesama i sviranja klavijatura, aktivno je učestvovala i u produkciji novih spotova, video montaži, konceptu i animaciji crteža. Sana je na domaćoj sceni poznata i kao slikar i konceptualni umjetnik. Nedavno je izlagala u beogradskom ”Domu omladine” u okviru izložbe „Ako utopija uspe” 2020. Postavka je predstavila zbir manifesta afirmisanih interdisciplinarnih umjetnika koji su, osim u likovnoj, prisutni i u drugim granama umjetnosti. Član je sekcije proširenih medija u ULUSU.
Povodom izlaska Saninog najnovijeg albuma ”Naočare za srce”, novinar BUKA magazina razgovarao je sa ovom umjetnicom o njenoj muzičkoj karijeri, kolegama sa kojima sarađuje, ovdašnjoj kulturnoj sceni, te budućim planovima njenog benda.
Šta te je privuklo elektronskoj muzici i misliš li da je klasičnom rokenrolu ”odzvonilo”?
SANA: Volim klavir i zvuk klavijatura, specijalno analognih klavijatura. Kombinacija elektronske muzike sa rok muzikom je zanimljiva. Isto tako, ta podeljenost muzike po žanrovima mi nikad nije bila bliska. Bendovi kao što su, naprimer, ”The Stranglers”, koji su kombinovali na svoj zanimljiv način klavijature i gitare, ”Talking Heads”, ”DAF” koji su bili elektronski bend, a opet punk i da ne nabrajam. Mislim da su mi uvek bili najzanimljiviji bendovi koji su originalni po jedinstvenom načinu razmišljanja i sviranja, a sve se to čuje u muzici. Originalnost u sviranju, načinu razmišljnja i ljubav prema muzici su mi bitni. Muzika je uvek prisutna, meni važna, jer je živim i uvek će biti, a u kojoj formi to nije presudno.
Radila si s grupom ”Beograd”. Koliko su oni uticali na tvoj rad i komponovanje?
SANA: Dejana Stanisavljevića sam upoznala tokom snimanja našeg prvog albuma. Od njega sam naučila dosta toga o muzičkoj produkciji, programu Ableton u kojem komponujem i zanimljive detalje o analognim klavijaturama. Grupa ”Beograd” je jedan od začetnika elektronskog zvuka na ovim prostorima. Ponosna sam na to što me je Dejan Stanisavljević pozvao da sviram klavijature na nekoliko lepih koncerata koji su bili održani u Zagrebu i Beogradu, a ako neko čuje konekciju sa našom muzikom to je lepo.
U tvom bendu je angažovan i Milorad Miki Ristić iz sastava ”Darkwood Dub”. Koliko je on osnažio tvoj sastav i kako je došlo do saradnje sa njim?
SANA: Jednom prilikom smo sedeli zajedno sa prijateljima u Šikarici i pričali o muzici za film čije je snimanje tad bilo u toku o Vladi Divljanu "Nebeska tema". Dogovor je bio da zajedno odsviramo pesmu "Vetar i zastave", što smo i uradili, jer se ispostavilo da nam je to jedna od dražih pesama. Taj snimak nikad nije zvanično objavljen, kao i gomila drugih snimaka koje smo uradili zajedno. Imamo još mnogo zanimljivih pesama koje nisu objavljene, a nastale su na našim ”session” svirkama. Zvanično prvi zajednički koncert je bio 2018. godine u centru za kulturu ”Kovin”. Pratim Mikijev rad već duži niz godina, pa mi je drago da su se sklopile neke okolnosti i da sviramo zajedno. Mikijev doprinos našoj muzici je ogroman. Pre pandemije odsvirali smo zajedno veliki broj koncerata, od kojih su mi možda najdraži nastup na In music i Nišvill jazz festivalu.
Koliko je ova pandemija promIjenila tvoj život?
SANA:Bavim se i dalje animacijom, kompjuterskom garfikom i muzikom, ali mi je depresivno to što ne možemo da putujemo i ne možemo nigde da sviramo. To je za muzičare strašno.
Misliš li da su mjere koje su uvedene neopravdanE, koje su dovele do toga da je muzičarima bukvalno zabranjeno da rade i na taj način direktno se atakovalo na njihovu egzistenciju?
SANA:Mislim da jesu neopravdane, pogotovu što su do juče radile teretane, ljudi idu svakodnevno na posao, kapitalizam cveta, politička okupljanja kojih je bilo nisu bila zabranjena, a koncerti su zabranjeni. Strah je na ulici i lažeća politika. Svakodnevna rasprodaja vrednosti za koje se u međuvremenu izgubio i smisao i značenje i važnost. Kako pobediti i rastvoriti stvarnost? Šta nam ostaje? Da li će proraditi naočare za srce?
Ako i ove godine ne budu dozvoljeni festivali i svirke po klubovima na koji način ćeš promovisati svoj najnoviji album ”Naočare za srce”?
SANA:Problem je dublji od toga. Sama reč "dozvoljeni" i reč "promovisati" su problem.
Ko su apsolutni krivici? Šta očekivati od ljudi kojima je dugi niz godina ispiran mozak od strane raznih medija. Da će nešto da promene tako što pročitaju moj odgovor na tvoje pitanje na ovom portalu?
Kakvo je tvoje mišljenje o trenutnoj muzičkoj sceni u Beogradu i regionu?
SANA:Naravno, ima dobrih bendova, ali ih nije lako pronaći u šumi internet informacija. Bilo bi lepo da ljudi malo više obraćaju pažnju na novu muziku i muzičare, da sami slušaju i istražuju i da ih zanima da čuju nešto novo i drugačije.
Vaša kompozIcija se našla i na kompilaciji ”Klavirsko Nebo”?
SANA:U okviru konkursa "Klavirsko nebo", na kojem pozivaju autore da pošalju svoju novu muziku napisanu za klavir, naša kompozicija "Srna i klavir" se našla među petnaest izabranih. U žiriju su bili Branka Parlić koja je pijanistkinja i muzički pedagog, Ksenija Stefanovic koja je muzikološkinja i urednica Radio Beograda 3, tu je i urednica Radio Aparata Svetlana Đolović, te autor emisije Gistro FM Vladimir Skočajić Gistro FM i Ivan Lončarević voditelj radio emisije Pop Depresija.
Od ambijentalne neoklasike, preko mimimalizma i elektronike, do džezirano-filmske klavirske muzike. Ponosna sam na ovu kompoziciju i ljude kojima je muzika važna.
Ima li novih snaga koje mogu parirati bendovima i sceni iz osamdesetih i devedesetih godina?
Ima, treba obratiti pažnju i načuljiti uši pažljivo.
