Наука у БиХ налази се тачно тамо гдје је наши властодршци желе видјети – на дну

Одлазак младих, одлазак оних који представљају потентни дио бх. популације, и те како годи медиокритетима који владају овим просторима већ десетљећима, јер се тако рјешавају потенцијално опасне конкуренције!

Tatjana Čalić / 11. септембар 2019

 

У Босни и Херцеговини  се 1990. године за науку издвајало више од 1%  бруто друштвеног производа, више од 170 милиона КМ, по тадашњим цијенама.  Захваљујући таквим материјалним условима, изграђена је солидна кадровска и научноистраживачка инфраструктура, а поједини институти били су на таквом нивоу да су на међународном тржишту продавали властите лиценце и технологије.

Са избијањем рата, бројне научноистраживачке организације су угашене, док оне у привредним предузећима временом нестају - Енергоинвест, Чајавец, Јелшинград, ФАМОС, Соко, ИНЦЕЛ… 
Сектор истраживања и развоја је након тога изузет од било какве обнове, ријетко ко га и спомиње, а улагања су рапидно смањена испод 0,1% БДП, (испод 30 милиона КМ), а и та бројка  је непотпуна, јер не постоје јединствени подаци о научним истраживањима у Босни и Херцеговини.

Тренутну ситуацију у науци  можда најбоље илуструју подаци које је објавио економиста Фарук Хаджић.  БиХ се и овај пут налази на самом дну у Европи по питању издвајања за истраживање и развој. Мање од нас издваја само Албанија. Србија издваја 65 $, Хрватска 134 $, Словенија 577 $, а БиХ тек 15 $ по глави становника.

О науци, мјесту које јој припада у данашњем бх. друштву, те мјерама које изостају, разговарали смо са Дамиром Марјановићем,  редовним професором Природно-математичког факултету Универзитета у Сарајеву и водитељем Одјела за генетику и биоинжењерство на Међународном Бурцх Универзитету Сарајево.

Какво је Ваше мишљење, гдје се налази наука у нашој земљи?

Наука у БиХ се налази тачно тамо гдје је босанскохерцеговачки властодршци желе видјети – на дну. Не чуди ме то од њих. Вјероватно се ради о траумама из школских дана. Но, јако ме чуди од “академске елите”, која се помирила са оваквим ставом и која већином кроз полтронство, непотизам и својеврсни пакт о ненападању политичке елите, очекује и повремено дочека мрвице са буджетских јасли, наводно усмјерене ка развоју научно истраживачке мисли. А када их и дочека, неријетко “елита”, најчешће упитних знанствених референце, унутар академске заједнице те мрвице разграби у ужем кругу познаника. 

Звучи поражавајуће да се за науку у БиХ издваја тек 13 долара по глави становника?

Колега Хаджић је прецизно и статистички јасно презентирао да се издваја само “биједних” 13 долара по глави становника за истраживање и развој у БиХ, но остаје питање тко и како издваја те новце, и на који начин се ти новци утроше. Ево вам добар примјер, наиме, у Кантону Сарајево имате закон о научно-истраживачкој дјелатности, вјерујем једини такве врсте, који каже да се за науку може издвојити минимално 0,65% буджета, а максимално 2%!? Можете ли замислити један закон који каже влади 'не смијеш издвајати за науку више од 2% буджета', а који минимум спушта на тако ниске гране. И поред иницијатива које су покренуте унутар владајуће коалиције, овај закон и даље важи. Но, није све тако црно, у овој години Кантон је успио да издвоји 2,8 милиона марака за Р&Д у различитим сегментима. Велики је то помак у односу на 2018. год. када је тај износ био свега око 1 милион. Но, то износи само 0.0000003% буджета. Ипак, треба бити искрен и рећи да то није једино издвајање за науку, јер у ту суму се мора убројати и издвајање за Универзитет у Сарајеву, чији би се академски кадар требао у опису свога посла бавити и науком, те за Академију наука, која се скоро у потпуности финансира из буджета Кантона, и досегне се ту и до 1,5% буджета, но питање је да ли се новац који се издваја за плате асистената, професора, администрације и помоћног особља уопће може назвати улагањем у науку. Вјерујем да је у осталим дијеловима БиХ  - јер је наука по Дејтону 'ентитетисана и кантонизирана' - слична, ако не и гора ситуација. Да закључим, не само да је улагање у науку срамотно мало, него и сама структура улагања и расподјела новца је непланирана и најмање служи побољшању истраживачко-знанствене дјелатности у БиХ.

Можда то најсликовитије показује и вијест с почетка мјесеца да је у Сарајеву 30% средстава за суфинасирање науке додијељено некоме ко уопште нема рад или пак не испуњава услове. Како то коментаришете, како је могуће да је до овога дошло?

Ову вијест бих узео са резервом док не видим коначне и званичне информације. Но, мени као „научном уљезу“ у политичким водама, јако би тешко пало када би се испоставило истинитим да академска заједница није искористила ову прву праву прилику на најбољи могући начин. Наиме, у реализацији овога јавног позива министарство је сву слободу дало у руке комисије сачињене готово искључиво од чланова академске заједнице, већином са Универзитета у Сарајеву, и свака евентуална контраверза која се инсинуира кроз различите медијске натписе пала на душу и савјест управо академске заједнице и чланова комисије. Надам се да су колеге свјесне колико би то отежало борбу нас малобројних који смо одлучили да се, како многе наше колеге из 'академске хладовине' који радо користе државне фондове воле рећи, 'укаљамо' у политици да би унаприједили статус науке у бх. друштву и повећали издвајања за истраживања у многобројним бх. буджетима. Стога ме јако интересује епилог свега наведенога, и помно ћу пратити развој ситуације.

Шта институције, али и само друштво могу и морају учинити како би се науци дало мјесто које заслужује?

Званичне институције једноставно морају да схвате да моћне и јаке земље, земље које праве средњорочне и дугорочне планове за свој напредак и очување својих друштвених вриједности, ни у највећим кризама, а камоли у погодним економским увјетима, нису смањивала издвајања за науку. У 21. стољећу, у увјетима у којима живимо у значајно лимитираним ресурсима неопходним за опстанак људске врсте, у околини коју смо и те како уништили, искључиво научно-истраживачки рад се јавља као једино оруђе опстанка и прогреса. Е сада, зар ми уистину од којекаквих псеудолидера са једва завршеним основним и средњим школама, упитним докторатима и на брзину положеним магистеријима, те плагираним дипломским радовима можемо очекивати да схвате и прихвате ову чињеницу? Наравно да не можемо! Ту се мора појавити та фамозна академска заједница, ако је још увијек има у каквом таквом капацитету у БиХ, и сама се изборити, лобирати, агитирати, зовите то како хоћете, да се наука у друштву какво је босанскохерцеговачко, ако ништа, онда бар врати на предратне гране по друштвеном и финанцијском статусу. Дакле, нема аболиције, колико су одговорни ови упитно писмени на власти, толико су одговорни и они у које и ја спадам, а који воле за себе рећи да су дио академске заједнице.

И поред овако лоше ситуације, основци и средњошколци постижу одличне резултате на европским и међународним такмичењима?

Бх. науку на апаратима одржава искључиво ентузијазам појединца и његова амбиција да се докаже у свијету, у сфери на коју с подсмијехом гледају у његовој домовини! Тако је и никако другачије, нажалост!
 

Коме одговара да нам млади стручњаци одлазе и колико због тога губимо као држава и друштво?

Одлазак младих, одлазак оних који представљају потентни дио бх. популације, и те како годи медиокритетима који владају овим просторима већ десетљећима, јер се тако рјешавају потенцијално опасне конкуренције! Но, тај одлазак неминовно доводи до ерозије, а ако се она хитно не заустави, и до пропадања бх. друштва. Одлазе и конститутивни и неконститутивни и припадници свих генерација, нација, сполова, и већина и мањина..... Сигурно не одлазе јер им је овдје лијепо, зар не? Одлазе примарно јер не виде будућност за себе и своју дјецу овдје, и зато јер ово стање у науци може се, нажалост, прекопирати и на многе друге сегменте живота у БиХ.
 


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.