Жељко Ђурђевић: Власт је увијек штитила подобне пјеснике, а затварала освијештене, храбре и некорумпиране

Жељко Ђурђевић писац је из Бањалуке, а писањем поезије бави се од основне школе. По струци је машински инжењер, а тренутно студира графички дизајн.

Ernest Bučinski / 14. фебруар 2020

 

Како каже, у Гимназији је кроз читање упознао генијалне француске „уклете“ пјеснике, те је почео објављивати своју поезију у фанзинима и из тог периода његује најљепше успомене, не због тог што је открио пјесника у себи, већ због удахнућа истинског живота.

Жељко је објавио пет књига поезије и уредник је књижевног часописа "Путеви". Воли да каже да је за њега поезија "удисање графитног ваздуха који га одржава у животу".

Осим поезије, пише и кратке приче, а ради и на свом роману првенцу. Љубитељи добре поезије моћи ће вечерас, у петак 14. фебруара, уживати у пјесмама Жељка Ђурђевића у Студентском позоришту Бањалука (Господска улица) у оквиру пројекта ДЖЕП, а почетак књижевне вечери је у 20 часова и тридесет минута. 

Објавили сте пет књига поезије. Можете ли поближе описати о каквој се поезији ради? 

Не волим описивати своју поезију. Читаоци су судије и порота. Ако бих се усудио описати, рекао бих да је то поезија која путује кроз таму без страха и морала и стиже до свјетлости, баш онаква, каква је, са свим својим врлинама и манама.

Које су тематике обухваћене у Вашој поезији?

Од прве збирке "Корак ближе", па све до посљедње "Изнајмљена туђина" печат на папиру по којем пишем чини есенција: свјетлост-тама, живот-смрт, вријеме и снови. Од почетка па све до краја мог поетског живота ова есенција ће ме пратити као вјерни крвни брат, без обзира куда лутао и гдје завршио.

Да ли има разлика у Вашем поимању поезије данас и када сте били пјесник почетник?

Нема. Разлика је само у искуственом духу. Небитне су године. Када загризеш поезију, њена крв уђе у твоју и нико не зна, посебно не ти, колико твоје крви има у поезији, а колико њене у твојој.

Какво је стање у Бањалуци када је ријеч о писцима поезије?

Имамо најјачу поетску сцену, одмах послије Сарајева. Они који се хвале да су велики пјесници, удебљани намјештеним књижевним наградама, једва ходају. Не излазе из соба сујете и егоцентризма. Нашим улицама одјекују нови, млади и свјежи, кристално чисти поетски гласови. Чујем их често, па у мени прокључа вулкан емоција.

Да ли су можда пјесници данас на маргини?

Код нас, на Балкану, увијек су били. Глас с(а)вјести не достиже до тапацираних салона. Изван нас, другачија је поетска прича. Стрепи се од пјесничког гласа. Тај глас измиче кожне фотеље и скида главе, попут гиљотине. Власт је увијек штитила подобне пјеснике, а затварала у маргину освијештене, храбре и некорумпиране пјеснике.

Какво је стање са књижевним вечерима намијењеним поезији, има ли их, ко их организује?

Од дрвета се не види шума. Оно што се организује је бљутава храна за обожаваоце поезије. Некада смо знали у кафићима, нас неколико, након треће чаше пића, спонтано организовати поетско вече. Многобројни гости су долазили и одлазили са осмијехом, очију пуних суза. Искреност поезије не може заобићи никога ко мисли својом главом.

Пишете роман. Можемо ли знати о каквом се тексту ради, којем "жанру" припада?

Тешко је то рећи. Знам само да је чорба жанрова. У неименованом граду живе заједно мртви, живи, анђели и демони. Нико од њих не зна да ли је мртав, жив, анђео или демон.    

Друже ли се пјесници и постоји ли у Бањалуци нека “база” гдје се књижевници састају?

Дружимо се, онолико колико нам машина живота допушта. База је увијек била кафана и станови неког од нас. Нарочито када нас алкохол дочека и испрати. Нажалост, дружења је све мање. Не живи се од поезије. За поезију се живи.

Ви сте и уредник часописа “Путеви”. Реците ми нешто о часопису и Вашем ангажману?

За часопис Путеви вежу ме лијепе успомене. Отворили смо многа врата и прозоре. Волио бих да Путеви дозову хиљаде нових и старих читалаца. Неће се покајати, нити нешто изгубити, а добиће много.


Бука препорука

Интервју

Најновије

Посматрајте догађаје изблиза.

Пријавите се на наш Newsletter.