„Filozofski fakultet nije blokiran, on je okupiran“ – kaže Dinko Gruhonjić, objašnjavajući kontekst napada na sebe i kontekst obustave rada Filozofskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.
Gruhonjić tvrdi da ima pouzdane i provjerene informacije da su se predstavnici Studentskog parlamenta sastajali u jednom novosadskom restoranu sa visokim funkcionerima Srpske napredne stranke, te da postoji osnovana sumnja da iza okupacije fakulteta stoji upravo pomenuta stranka.
„Na delu su osobe za koje pouzdano možemo da utvrdimo da mnogi od njih nisu studenti Filozofskog fakulteta ili uopšte studenti. Mogli smo da vidimo osobe koje su nosile na sebi majicu Milorada Ulemeka Legije koji je osuđen na 40 godina zatvora zbog ubistva Zorana Đinđića, bivšeg premijera Srbije, potom 40 godina zbog ubistva Ivana Stambolića, bivšeg predsednika Srbije, i na 15 godina zatvora zbog pokušaja atentata na Vuka Draškovića, opozicionog lidera iz devedesetih. Mi smo kao profesori i kao zaposleni upad ovakve grupe shvatili kao otvorenu pretnju smrću jer to ne može biti ništa drugo ako slavite ubicu. Mi ćemo danas održati javni čas, s obzirom da ne možemo da držimo časove. Na stub srama ćemo postaviti one koji su ćutali ili aktivno doprinosili da se uguši autonomija fakulteta“ – kaže Gruhonjić u razgovoru za BUKU.
Koji su mehanizmi zaštite novinara u ovoj situaciji?
Novinari u Srbiji su na meti napada koji su organizovani iz vrha režima. Koleginica Ana Lalić i ja smo dobili puno pretnji. Do sada su uhapšene dve osobe koje su nam pretile smrću. Ono što upada u oči kad se analiziraju ti narativi, ne samo u napadima na novinare nego i napadima na profesore, jeste sasvim sigurno istinito da je reč o botovima koji su prošli obuke kako mogu da prete, a da ne prekrše Krivični zakonik koji je takav da navod „trebalo bi neko da vas ubije“ nije krivično telo. Kad se analiziraju narativi, jasno je da je reč o akciji naprednjačkih botova.
Novinari su ovde veoma ugrožena gurpa. Novinare koji su ostali profesionalni vlast shvata kao političke protivnike, u nedostatku dobro organizovane opozicije. Ljudi se obraćaju novinarima jer ne veruju u institucije, da bi zaštitili svoja prava. Novinarstvo je – što bi rekao Orvel – prst u oko, i taj prst u oko ne prija autokratskim režimima koji skreću ka tiraniji. Kad se preti novinarima, država šalje poruku nekažnjivosti. Ne samo u mom konkretnom slučaju, već i u slučajevima drugih kolega koji su meta napada, pretnje smrću se ne rešavaju jer se navodno ne može naći ko je i gde stanuje. A to je ona priča – da napravim malo grublje poređenje – kao kad nisu u Srbiji mogli da pronađu Ratka Mladića i Radovana Karadžića, iz razloga što su bili pod državnom zaštitom. Pretnja nekažnjivosti pretnji novinarima je zlokobna i može da izazove katastrofalne posledice po bezbednost novinara.
Naprednjački režim već 12 godina uništava živote ne samo novinara, nego svih, za što će doći računi na naplatu. Želim im dug i zdrav život, ali želim i vladavinu prava u Srbiji.
Pojedini mediji koji imaju slušanost i gledanost prenosili su zahtjeve onih koji žele da Vas protjeraju sa Filozofskog fakulteta, uhapse, procesuiraju i deportuju iz Srbije.
Njihov minimalni cilj je da me izbace sa fakulteta, srednji cilj im je da me izbace iz Srbije, a maksimalni cilj im je da me izbace sa planete. U to nema nikave sumnje. Za svaki od ova tri cilja koji mi se desi optužujem Aleksandra Vučića I režim Srpske napredne stranke. Šef poslaničke grupe SNS me označio kao pretnju u prošlu sredu, izgovorio šovinističke uvrede i nakon nekoliko sati je ispisan grafit za koji se eksplicitno preti smrću. Za sve što se desi meni, mojoj porodici i mojim prijateljima direktno optužujem režim Srpske napredne stranke.
Da li pripremate tužbe?
Tužbe će doći na red kad se uspemo odbraniti. Sada nemamo vremena ni za šta drugo. Ni ja lično, ni Nezavisno društvo novinara Vojvodine, a ni Filozofski fakultet. I to traje već tri nedelje otkako su počeli napadi na Anu Lalić, Aidu Ćorović, Zorana Kesića, Milivoja Bešlina, pa potom mene. Ne samo da ne prestaje, već smo slušali i obraćanje predsednika Srbije, koji je pozvao na nastavak hajke protiv mene, uključujući neke druge profesore sa fakulteta u svom poznatom licemernom maniru gde u jednoj ruci drži četničku kamu, a u drugoj ruci cvet. Posle tog nastupa je više nego jasno da Vučić, ne samo da nema ništa protiv ovog što se dešava, već verovatno stoji – s obzirom na njegov nastup – na čelu te kampanje i smeška se zbog progona.
Pojedini mediji iskoristili su ovu priliku da još jednom relativiziju genocid u Srebrenici, optužujući Vas za antisrpstvo i autošovinizam, tvrdeći da ne želite nikakvo dobro društvu. Vjerujete li da će taj narativ prestati?
Kad govorimo o antisrpstvu, prvo moramo da govorimo šta je srpstvo i ko to propisuje. Da li je srpstvo to što si se obogatio na ratnoj pljački i ratnim zločinima, što si dobijao stanove od 120 kvadrata dok su ljudima padale bombe po glavi. To nije srpstvo. Moramo napraviti razliku između srpstva i srbovanja. Ovi koje sam označio kao ratne profitere, sprovodioce i saradnike ratnozločinačke politike nisu Srbi nego pravi pravcati antisrbi.
Gde god su oni branili Srbe, tu Srba više nema. Tamo gde sam ja pisao, govorio i predavao tu nikome dlaka s glave nije falila. Osim meni koji sam nažalost oćelavio. Sto puta sam veći Srbin u smislu humanosti, poštovanja ljudskih prava, poštovanja prava na život, poštovanja kulture dijaloga, poštovanje prave a ne izmišljene tradicije, nego što je ova grupa koja nama propisuje da li smo Srbi ili nismo Srbi ili šta srpstvo jeste ili nije. Nemam iluziju da će se ljudi probudiiti iz ovog militantnog nacionalističkog ludila u koje su ih gurnuli, ali duboko verujem na osnovu podrške koju smo dobili da u Srbiji postoji većina ljudi kojima je na vrh glave svega i koji su očajni, jer to nezadovoljstvo nema ko da politički artikuliše, jer ne postoji politička snaga koja bi taj bes artikulisala, izlila na ulicu i skinula ovaj režim. Ovde će biti potreban neki novi 5. oktobar.
Vidimo da je sada stvar potpuno ogoljena u tom smislu da je Miloš Vučević dobio otvorenu podršku osobe koja je robijala godinu dana zbog neonacističkih aktivnosti, predstavnika jedne od retkih organizacija čije je delovanje Ustavni sud zabranio. Dočekali smo vreme da osuđeni neonacisti čestitaju novom premijeru imenovanje na novu funkciju. Treba li nešto dodati na ovo?
